(ФОТО/ВИДЕО) ДЕЗИНФОРМАЦИЈА ПА ЛИКВИДАЦИЈА Да ли је ово прави разлог зашто је Чарли Кирк убијен

Његово убиство није само трагичан крај једне каријере, то је логична последица културне и политичке киселине која је намерно изливена на ткиво нације, наводи се у анализи Јутјуб канала Paramount Tactical у емисији под називом „Прави разлог зашто је Чарли Кирк убијен“. Ова алтернативни медиј тврди да „прави атентатор није само онај који је повукао обарач, него и циркус мржње и лажи који је Америку претворио у буре барута и довео до убиства Чарлија Кирка”.

Најотровнији доказ колапса је масовно слављење Киркове смрти. То је срамотно, али предвидиво. Одсуство елементарне људске емпатије више није случајност – то је програмирани исход. Када се политички неистомишљеник прогласи за потпуног странца, нечовека, његово убиство изазива радост, друштво је прешло тачку повратка. Оваква патолошка реакција није органска. Она је производ деценијског „испирања мозга“ (индоцтринатион), при чему су циљано манипулисани канали, првенствено друштвене мреже, преузели улогу васпитача. Генерација одрасла уз непрекидни дигитални шум више не разуме разлику између дебате и ликвидације – за њих је то иста ствар.

Главне архитекте ове поделе нису Киркови неистомишљеници, већ они који намерно и прорачунато искривљују истину да би оправдали насиље. Манипулативни „гаслигхтинг“ (тј. систематско излуђивање жртве и навођење на сумњу у сопствену перцепцију) био је главно оружје. Када су Киркови критичари тврдили да се он противи Закону о грађанским правима јер је наводно укинуо расну сегрегацију, они су извели перфидну превару. Права гласа за Афроамериканце нису дошла из тог закона, већ из 15. Амандмана и Закона о праву гласа из 1965. године. Кирков стварни став, који је био далеко сложенији и мање сензационалан, био је да су „рупе у закону“ злоупотребљене за спровођење нових, неправедних агенди, попут наметања афирмативне акције. Критичари су створили „страшило“ – лажну, слабу верзију његовог аргумента – напали то страшило, и тако га јавно осудили као расисту. То није неспоразум, то је намерно тровање јавног мњења.

Ширење снимка у којем Кирк наводно вређа „Азијску жену“ расним погрдама је школски пример безочне манипулације. У питању је била директна конфронтација са познатим коментатором, Јенком Угиуром, чије је име Кирк једноставно исправно изговарао. Медији који су ширили овај клип нису били у заблуди; они су били саучесници. Они су намерно искористили незнање публике да би Кирка представили као расисту, дајући тиме моралну дозволу за мржњу, па чак и за насиље.

Најтежа истина је да су Американци преварени да воде рат са самим собом. И левица и десница су убеђене да је она друга страна „егзистенцијална претња“ – сила која мора бити уништена. Међутим, права претња је сила која стоји иза сцене и храни ту поделу. Њихова агенда је брутално једноставна: „Једини разлог за поделу народа... јесте да би се тај народ покорио.“ Апсурд је потпун: док се нација исцрпљује у међусобним оптужбама, стварни непријатељи несметано спроводе своју стратегију. Време је да се престане са политиком „идентитета“ (идентитyполитицс) која људе своди на статистичке категорије и да се коначно схвати да се овде не ради о политичким разликама, већ о опстанку.

Једини лек против ове агоније је оно што је Кирк заговарао: безусловна слобода говора и изражавања. Свако ко покушава да потисне говор, да га „етикетира“ као „говор мржње“ или да га цензурише, не чини то из моралне надмоћи, већ из професионалне несигурности. То је признање да његове сопствене идеје немају снагу да победе оне које се труди да ућутка. Историја је доказала: сузбијање идеја их никада није зауставило. Све док Американци не престану да гледају на своје суграђане као на непријатеље и не поврате поштовање – не само за особе, већ и за њихово право на говор – земља ће наставити да клизи ка ономе што говорник назива „стварним ратом, а не само ратом речи“. Чарли Кирк је убијен јер је његов говор био неподношљив за манипулаторе. Његова смрт је позив на оружје – не у смислу насиља, већ у смислу одбијања тишине.

Др Горан Дејановић