Путовање кроз векове у једном дану
ОВДЕ СЕ ЧУВА ПРВА МАПА ЈЕДНОГ ГРАДА! Посетили смо Анкару, а ово СИГУРНО НИСТЕ ЗНАЛИ о турској престоници, ево зашто је сматрају АНАДОЛСКОМ ДУШОМ
На таласима добре енергије и велике љубави према турском језику и култури, а на позив Канцеларије за културу и туризам Амбасаде Републике Турске у Београду, недавно сам се нашао на путу кроз Турску, обилазећи локалитете који су уписани на Унескову листу светске баштине, тачније - мало познате драгуље овог дела Азије у Анкари, Ескишехиру, Афјону и Кутахји.
Да у Анадолији време заиста има другачији ритам могао би посведочити сваки путник који је прошао овом рутом, јер историја овог дела Турске није забележена само у књигама - она се осећа у ваздуху, у мирису и тежини сваког камена и у шапату старих зидина које сведоче дугој историји
Већ при првом сусрету са централном Анадолијом било је јасно да ова рута открива другачији, али једнако магичан, поглед на Турску, њену традицију, историју и гастрономију.
Историја која се осећа у ваздуху
Почетна станица на путовању била је престоница Турске, која, за разлику од Истанбула и приморског дела ове земље, сасвим неоправдано, није толико блиска или, тачније речено, позната нашем народу, а крије праве туристичке драгуље.
Град у коме се преплићу цивилизације, где древно стоји раме уз раме са модерним, а свако ћоше прича своју причу дефинитивно је Анкара. По доласку у овај град осетите се као да сте закорачили у временску машину, јер овде сваки камен крије причу дугу хиљадама година. На једној страни смештени су модерни тргови, а на другој - остаци прошлости који се не дају забораву.
Анкара је симбол нове модерне турске државе, а за главни град проглашена је 1923. године, непосредно након формирања Републике Турске. Била је дом многим цивилизацијама кроз векове, укључујући Хетите, Фригијце, Римљане и Османлије и стога обилује грађевинама из различитих периода, од античких остатака до модерних архитектонских чуда
Музеј анадолских цивилизација - капија у прошлост
Они који од њених почетака желе да упознају Анкару морају најпре да крену од њених корена, а они леже у Музеју анадолских цивилизација. То није само збирка артефаката, већ путовање кроз историју једног целог континента.
Овај музеј сматрају својеврсном капијом у прошлост. Овде се прошлост не чува само на полицама, већ дише, прича и позива вас да откријете причу сваке ере овог града. Музеј садржи бројне археолошке артефакте из различитих периода анадолске историје.
Док корачате кроз салоне овог музеја пролазите кроз целу историју Анадолије - од Хетита, Фригијаца и Урартијаца, преко Лидијаца, Хеленистичког доба, Римског царства до Османлија.
Скулптуре, натписи, керамика и накит као да причају причу: о земљи где је цивилизација цветала и где се свака ера надовезивала на претходну. Међу највреднијим експонатима је и зидна фреска коју многи археолози називају „првом картом града” - урбани план који је стар више од 3.000 година, а који открива да су људи древне Анадолије имали развијен урбанизам пре више миленијума.
Један од упечатљивијих налаза овде је и бронзана глава хетитског краља из 14. века п.н.е, чији израз лица открива снагу и мудрост древне владарске културе.
Стара тврђава као чувар града
Као неми сведок времена, изнад града уздиже се Анкара тврђава. Њено порекло је и данас мистерија.
Ипак, сасвим је сигурно да је стајала уздигнуто изнад града и пратила неизбежне промене - од римских освајача, преко Селџука, до османских господара. Садашњи изглед дугује византијским обновама у 9. веку, када је византијски цар Михаел II изградио спољашњи бедем. Са њених зидина пружа се поглед који одузима дах - мозаик старих уличица, минарета, купола и модерних зграда.
Некада се унутар њених бедема налазио затвор, место тишине и кажњавања. Данас је она простор сусрета прошлости и садашњости.
То се посебно осети у оквиру насеља Калеичи, у којем су, подно саме тврђаве, смештене двоспратне куће од дрвета и цигле у којима се налазе хотели и локалне трговине које нуде аутентичне сувенире - од ручно израђених тканина, накита, до традиционалних лампи и џезви, док се из околних кафића шири мирис свеже пржене турске кафе и ароматичног чаја.
Дух Селџука у старој Арсланхане џамији
Арсланхане џамија још један је сведок архитектонског наслеђа Турске, а посетиоце враћа у раскош средњовековне Анадолије. Изграђена је у 13. веку у доба Селџука и један је од ретких примера традиционалне турске дрвене архитектуре. Њени стубови, греде и таваница направљени су од јуниперовог дрвета, материјала познатог по отпорности на проток времена и суптилном, али специфичном мирису, који се осећа чак и данас.
Селџуци су веровали да материјали којима се граде свети простори морају не само трајати, већ и обогаћивати чулно искуство верника. Постављени у савршеној симетрији, дрвени стубови ове џамије стварају утисак „окамењене” шуме у којој се архитектура и природа стапају у један простор.
Од 2023. је под заштитом Унеска. Једна је од ретких дрвених џамија које су опстале у Турској и представља изузетан бисер занатске вештине тог доба. Поред свог историјског значаја, Арсланхане џамија је и уточиште мира у ужурбаној турској престоници.
Храм сећања уз снагу идеје једног човека
Посета Анкари не би била потпуна без обиласка Аниткабира, вечног конака Мустафе Кемала Ататурка, оснивача модерне Турске. Маузолеј, који су Турци подигли у његову част, симбол је националног идентитета, поштовања и сећања, па, иако није верски споменик, овај комплекс данас представља место ходочашћа. Сваки корак кроз Аниткабир доприноси осећају тежине историје, али и снаге идеје једног човека које су обликoвале будућност једне нације.
Маузолеј „Оца Турака” простире се на више од 750.000 квадрата, а изграђен је 1953. године од мермера и специфичне врсте стене - травертина. У оквиру маузолеја налазе се и музеј који обилује личним стварима оснивача Републике Турске, његовим писмима, фотографијама, гардеробом и свим оним што је обележило његов живот и владавину, а у њему је и поставка посвећена фотографијама, сликама и приказима разних битака које је Ататурк водио, међу којима се посебно издваја она код Галипоља.
Цео комплекс подељен је у неколико целина. У њему се налазе Церемонијални трг, који може да прими и до 15.000 људи, а чији је под дизајниран као турски ћилим и то од мозаика од мермера и кречњака; Почасна дворана у којој и почива Ататурк у гробници која је смештена испод саркофага који је тежак 40 тона; Лављи пут и Парк мира. Занимљиво је и да цео комплекс садржи више од 50.000 стабала различитих врста дрвећа донесених из више од 25 земаља из целог света.
У оквиру маузолеја налази се и десет кула које симболизују идеале који су утицали на турску нацију и стварање Републике Турске. У једној од њих изложен је и Ататурков аутомобил - Кадилак серије 80 из 1936. године, коришћен између 1936. и 1938. године.
Аниткабир надзире Генералштаб Турских оружаних снага. Права атракција одвија се пред очима туриста на сваких сат времена, када се стража, која чува овај комплекс, смењује на позицијама. Млади војници, одабрани из свих родова турске војске, марширају кроз монументални комплекс високим кораком, уз снажне команде које одјекују тргом.
Ретки рукописи у четири милиона књига
Додатни увид у историју Анкаре и Анадолије може се потражити у Националној библиотеци Турске у Анкари.
Између свитака и старих докумената у овој библиотеци, која се простире на 125.000 метара квадратних, налази се више од четири милиона штампаних књига и 120 милиона дигиталних публикација и ретких рукописа.
Уз то, у просторијама ове зграде тренутно је изложена поставка „Златно доба археологије” са 570 артефаката, међу којима је 485 приказано први пут, а централни експонат је бронзана статуа римског цара Марка Аурелија враћена у Турску после 65 година.
Владимир Бијелић
