САКРИВЕНИ СВЕТ СРПСКИХ ПАТРИЈАРАХА ОЖИВЉАВА У КАРЛОВЦИМА Дођите, видите печате и потписе, прошетајте кроз три века црквене историје
Изложба архивских докумената „Потписи и печати српских патријараха и митрополита у Сремским Карловцима“ биће отворена сутра у 12 сати у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима.
Поставку ће отворити патријарх српски Порфирије, а том чину присуствоваће и чланови Светог архијерејског Синода, који ће тог дана одржати седницу у Сремским Карловцима.
По речима директора Архива Српске православне цркве др Радована Пилиповића, изложба приказује значајан сегмент администрације и канцеларијског фукнционисања Српске православне цркве од краја 17. све до почетка 20. века, конкретно од времена патријарха Арсенија III Чарнојевића до патријарха Лукијана Богдановића, што је велики временски период, од 1690. до 1913. године.
– Поставка се заснива на репродукцијама, али и оригиналним документима српске црквене историје – каже Пилиповић. – Каталог и сама поставка се у потпуности заснивају на документима који потичу из Архива СПЦ у Сремским Карловцима. Нарочито се истичу печати српских митрополита из прве половине 18. века као што су Викентије Јовановиће, Мојсије Петровић, као и Павлу Ненадовић, Мојсеј Путник и Стефан Стратимировић. Ради су о отисцима у воску, као и о сувим жиговима на папиру.
Пилиповић истиче да је карактеристична употреба хералдичких елемената, грба Карловачке митрополије, на коме доминира крст са четири оцила или стилизованих слова „С“, и то, окренутих једних ка другима. Напомиње да кроз те печате може да се сагледа генеза српског народног грба.
– Овакава документарна шетња омогућава посетиоцу да прође кроз историју Српске православне цркве, да додатно схвати историјски значај
Сремских Карловаца на архивистичкој и сакралној мапи Републике Србије. Сремски Карловци су били националана жила куцавица која је имала своје импулсе 1690, 1737, 1791, 1794, 1848, 1890. године – каже Пилиповић и додаје да значај изложених докумената лежи у историјско правно и историјско културном смислу, поруци и значају.
Архив Српске православне цркве почео је у марту ове године да ради у Сремским Карловцима примивши претходно архивску грађу православних епархија на простору Карловачке митрополије која је од 1945. године чувана у Српској академији наука и уметности (САНУ). Ово је прва изложба откако је Архив почео да функционише у Карловцима.
– Надамо се почетку скоре обнове зграде старе Патријаршијске библиотеке, некадашњег здања, где је била смештена општина, преко пута чесме „Четири лава“, место и дом будућег српског списохранилишта (црквено-народне архиве). Сређивање архивске грађе увек показује нешто ново, открије неки нови истриографски аспект, али треба знати да је посао запослених у архивима без почетка и без краја – поручио је Пилиповић.