ЛОВЋЕНАЦ СЛАВИ 80 ГОДИНА ОД КОЛОНИЗАЦИЈЕ ЦРНОГОРАЦА Кроз спорт и уметност мештани обележавају осам деценија бивствовања у новом завичају, чувајући успомену на корене

Целу годину посветили су манифестацији: како каже секретар Месне заједнице Ловћенац Радослав Бркљач, кренуло је од априла, када им је гостовао ФК„Ловћен” са Цетиња, који има дугу традицију, будући да је други основани клуб у бившој Југославији. Затим су објавили књигу „Културни живот Ловћенца у 20. вијеку”, преко ЦКПД „Принцеза Ксенија”, а потом је Удружење Црногораца „Ловћенац”организовало ликовну колонију. Јубилеј су обележили и промоцијом романа „Црвена бајка” Олге Дабовић Кликовац у библиотеци „Митар Пешикан”.

У склопу свега, одржали су фудбалски турнир за децу од 15 до 18 година, сматрајући кључним да се спорт и физичка култура врате у народ.

– Врхунски спорт нас не интересује, нити можемо да утичемо на њега, али окупили смо скоро 20 екипа, пре свега из средина које су такође колонистичке, мада је било и пријатеља с којима сарађујемо – додаје саговорник.

Годишњи концерт КУД „П. П. Његош” имаће 8. новембра, а у завршници манифестације, 14. новембра, књижевно вече Јасенке Лаловић, која је у Ловћенцу такорећи домаћа. У плану је промоција њеног новог романа „Зера луче”, о којем ће говорити Јелена Божовић и Снежана Марковић, а „шлаг на торти” биће прослава у Дому културе, на коју су позвани гости из Црне Горе, Покрајине, Општине Мали Иђош, суседних месних заједница...

– Учешће ће узети и школа, прва институција основана када се дошло овамо, тако да и она слави 80 година постојања, те ће спремити један мали игроказ о колонизацији, а програм ће водити глумац Марко Васиљевић – напомиње. – Централни гост вечери биће КУД са Цетиња, који ће својим фолклором, гусларом, песмама употпунити програм. Све то омогућено је пре свега уз подршку Покрајине, општине, месне заједнице и црногорских удружења, која су преко Министарства дијаспоре Црне Горе обезбедила одређена средства. Пре свега мислим на Национални савет Црногорске националне мањине и Удружење Црногорца „Ловћенац”, затим УГ „Црногорци и пријатељи Црногорца” и Народно удружење Црна Гора.

Колонизација је, подсећа Бркљач, трајала од 1945. до 1948. године. Још на почетку, додаје, било је доста поврата, јер нису могли да се навикну на другачију воду, храну, ваздух, једноличност пејзажа. Али су зато они који су остали искрено прихватили свој нови дом, мада су увек остали људи са два завичаја, негујући традицију која им даје карактер.

– Овде су изградили један нови свет за себе и своје потомке, што је изузетно лепо функционисало све до бурних 90. година, када је то што су својим рукама, залагањем и жртвама створили, на одређен начин, обесмишљено. Проценат људи се знатно смањио, што унутрашњим миграцијама, што селидбом у иностранство, тако да је од почетних 96,7 одсто учешћа у укупном броју становништва данас то спало на педесетак процената – каже. 

Како напомиње, жеља му је да се Ловћенац врати на позиције које је некад имао, јер овај „не препознаје у правом смислу”.

– Недостаје ми она присност међу људима. Пропале су породице, али и појединац у друштву – искрен је Бркљач. – Надамо се да ће пруга, пре свега она која ће омогућити за 20 минута да будемо у Новом Саду и Суботици, али и остала улагања кроз пројекте Покрајинске владе, помоћи да становништво препозна да је ово место где ваља остати. Сад се ради и канализација, добили смо пре неколико година и језеро, а ту је и петља за ауто-пут. Изградили смо индустријску зону: није превелика, али је за наше потребе сасвим довољна, јер се променила радна структура. Сећам се: раније генерације, кад би завршиле школу, барем тридесетак ишло је у машинбраваре, стругаре, аутоелектричаре. Данас овде нећете наћи професионалце те врсте, и оно мало што их има чине пензионери који и даље раде. Али то је велик проблем готово сваке мале средине. 

Пројекат „Разноликост у срцу – приче локалних удружења и организација општине Мали Иђош“ реализује Дневник Војводина прес, а суфинансиран је из буџета Општине Мали Иђош. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.