АКО ЗАЗИРЕТЕ ОД ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ, ОНДА ЈЕ ДО ВАС Одговор се крије у вашем мозгу
Вештачка интелигенција је данас општеприсутна: од ChatGPT-а који пише мејлове, преко препорука серија и филмова, па све до дијагностике у медицини. Ипак, док једни виде будућност, други осећају нелагоду. Зашто?
Одговор лежи мање у томе како ради АИ, а више у томе како функционише људски мозак. Људи лакше верују системима које разумеју.
Кад окренеш кључ, ауто се покрене, узрок и последица су јасни. Међутим, код АИ система тај процес је скривен: унесеш захтев, добијеш одговор, а оно између је „црна кутија“. То изазива психолошку несигурност и губитак контроле.
Због тога многи показују такозвану аверзију према алгоритмима, термин који су увели истраживачи Беркли Дитворст и сарадници. Њихова студија показала је да људи често више верују чак и несавршеним људским одлукама него алгоритмима, нарочито ако виде макар једну грешку у раду машине.
Зашто неки људи одбацују, а други прате развој вештачке интелигенције
Још једна важна компонента је антропоморфизам: наша склоност да машинама приписујемо људске особине. Ако ChatGPT звучи превише учтиво, делује „језиво“. Ако платформа „погоди“ шта желимо да гледамо, делује нам превише лично. Иако знамо да АИ нема свест, понашамо се као да је има.
Људи су такође толерантнији према људским грешкама него према машинским. Када човек погреши, разумемо. Када алгоритам погреши, осећамо се као да нас је издао, јер од машине очекујемо савршенство. То доводи до нарушавања поверења, ефекта који психологија описује као повреду очекивања.
Код многих, АИ изазива и егзистенцијалну нелагоду. Када алат може да пише, црта или анализира боље од нас, то прети нашем осећају стручности или оно што психолог Клод Стил назива угроженост идентитета. Одбацивање АИ тада постаје начин одбране, а не ирационалан страх.
Поверење се не гради само на логици, већ и на емоцијама. Људи се ослањају на тон гласа, израз лица и контакт очима, а АИ нема ништа од тога. Зато се код неких јавља осећај хладноће, па чак и преваре, сличан ефекту долине језивог који је описао јапански роботистичар Машахиро Мори.
Ипак, не треба сву сумњу према АИ-ју сматрати неоснованом. Алгоритми су више пута доказано репродуковали друштвену пристрасност: у запошљавању, кредитирању или полицијским системима. Људи који су већ били оштећени таквим системима развијају научено неповерење, као облик самоодбране.
Зато поверење у АИ не може да се нареди. Оно мора да се заслужи кроз транспарентност, могућност провере одлука и одговорност система. Људи највише верују технологији коју разумеју, могу да преиспитују и која их третира са поштовањем, пише Live Science.
