УВОЗИМО ШАРАНА И ПАСТРМКУ, А МОГЛИ БИ ДА ЗАРАЂУЈЕМО МИЛИОНЕ Ево шта би наше рибарство лансирало у врх, сад се користи само 10 одсто капацитета
Србија користи само десет одсто капацитета за производњу рибе, а када бисмо радили пуним капацитетом држава би зарађивала милионе евра годишње, јер само Европској унији годишње недостаје више од милион и по тона рибе, наводи кластер аквакултуре „Наша риба“.
Они додају да су шарански рибњаци углавном концентрисани на простору АП Војводине, а пастрмски у брдско-планинским крајевима Србије, пре свега западне и источне. На пастрмским рибњацима узгаја се калифорнијска пастрмка, а на шаранским – поред шарана који је апсолутно доминантан – ту су и пратеће врсте као што су бели и сиви толстолобик и бели амур, а од грабљивица – сом, смуђ и штука.
У делатности слатководне аквакултуре у Србији је регистровано 130 предузећа, а њихова добит у 2024. години износила је непуних 220 милиона динара (219.684.000). То је скоро 40 одсто мање у односу на годину дана раније (366.606.000 динара), показују подаци бонитетне куће Компани волl (CompanyWall).
Директор предузећа ДТД Рибарство из Бача Александар Стајчић каже за Бизнис.рс да они послују дуги низ година без проблема, као инвеститори у рибарство Србије.
„Постоји потенцијална опасност за нашу делатност и бизнис у будућности. Генерално, претња за наше тржиште је увоз рибе. Наиме, државе у окружењу попут Мађарске или Хрватске, чија се риба увози код нас, нуде помоћ произвођачима – они су изузети од одређених намета и у далеко су бољем положају него наше фирме. Овим проблемом требало би да се позабави надлежно министарство, да се коначно чује какво је право стање“, каже наш саговорник.
ДТД Рибарство проширује свој портфолио, извози своје производе у земље Европске уније, али и у Црну Гору и Босну и Херцеговину, ради на унапређењу ефикасности својих радника…
„Веома је важно у овом послу унапређивати знање, и ми улажемо у тај ресурс. Производимо око 500 тона конзумног шарана у селу Јазов на северу Војводине. Сада је тражња повећана због предстојећих слава и празника, а нама је у пословању важно да наши купци буду задовољни квалитетом, ценом и логистиком, јер то унапређује наш бизнис. Послујемо апсолутно тржишно, немамо неких бенефиција у смислу субвенција – које нису исплаћене у протекле три године, а по закону имамо право на њих. Постоје назнаке да ће се повећати субвенција државе за произведеног шарана са 10 на 40 динара по килограму и то би нам свакако значило. Надам се да ћемо успети да сачувамо наше тржиште и производњу“, каже Александар Стајчић.
Директор ДТД Рибарство додаје да домаћа производња шарана и пастрмке не може у потпуности да задовољи потребе нашег тржишта, па се зато увозе.
„Постоје потенцијали да се код нас увећа производња пастрмке, која је тренутно на нивоу од 30 одсто потражње тржишта, али као што сам навео – за то је потребна помоћ државе. Аквакултура Србије се своди на један ручак по глави становника годишње, односно једну рибу по човеку, што је веома мало“, истиче Стајчић.
Добит ДТД Рибарства је у 2024. износила 88.356.000 динара, што је слабији резултат у односу на годину дана раније када је достигла 227.440.000 динара. У овом предузећу је запослено 98 радника.
