ФРИЗУРА КОШТА КАО ПОЛОВИНА РАЧУНА ЗА СТРУЈУ, РУЧАК У РЕСТОРАНУ КАО ПРЕГЛЕД КОД ЛЕКАРА! Муштерија не фали па занатлије задовољно трљају руке
У Србији званична инфлација успорава, али грађани имају утисак да је све скупље него икад, посебно услуге.
Фризура кошта као пола рачуна за струју, мајстор као авионска карта, а ручак у кафани неретко као преглед код приватног лекара.
Професор Вељко Мијушковић у емисији на Блиц ТВ објашњава зашто се инфлација са папира преселила у свакодневни живот и да ли је ово нова нормалност за домаћинства у Србији.
Инфлација 2,8 одсто, а рачуни све већи
Званични подаци кажу да је инфлација у октобру износила 2,8 одсто, уз циљ Народне банке од око 3 процента, плус минус 1,5 поена. Међутим, структура поскупљења показује да су грађанима највише удариле услуге које свакодневно користе.
Комуналије су скочиле двоцифрено: Београд је скупљи за око 17 одсто, Чачак за 38, а у Пожаревцу је вода поскупела 65 одсто, канализација чак 83 одсто. У Крушевцу је грејање скупље 9,4 одсто.
У сектору услуга слика је још драматичнија. Тарифе нотара и адвоката отишле су горе за више од 80 одсто. Пакет аранжмани поскупели су 52,3 одсто, медицинске услуге 14,6 одсто, ветеринари 14,1 одсто, фризерске и козметичке услуге око 11 одсто, а угоститељство 9,2 одсто.
„Све то је последица кретања на тржишту, али делом и шпекулација. Људи не осећају инфлацију у процентима, већ на рачуну који плаћају“, каже професор Мијушковић.
Фризура као трошак за цео дан, шминкање 50 евра па навише
Екипа Блиц телевизије обишла је престоничке фризерске и козметичке салоне и на лицу места проверила колико данас кошта лепота.
У једном популарном фризерском ланцу на Новом Београду, просечна цена шишања и фенирања износи око 2.500 динара, док комплекснији третмани, попут нијансирања и балајажа, иду и до 150 евра, али се раде на четири до шест месеци.
Фризери наводе да су им трошкови струје, производа за косу, шампона, боја и маски озбиљно порасли, као и да је квалитетна радна снага све скупља, па очекују нова поскупљења услуга. Ипак, салони су пуни, а жене, како кажу, и даље „задњи динар дају за фризуру“.
Код професионалних шминкера, основно шминкање у студију кошта око 50 евра, док је излазак на адресу 100 евра. Квалитетан пудер за професионалну употребу кошта око 50 евра и шминкерима траје две до три недеље, а клијентима неколико месеци.
„Шминка је јако скупа, само један квалитетан руж кошта две до три хиљаде динара. Код неких познатих шминкера цена комплетног шминкања иде и до 300 или 350 евра“, каже шминкерка Марија Бркић и додаје да су термини за Нову годину и наредне месеце већ резервисани.
Ресторани под притиском трошкова, али не и празних столова
У једном београдском ресторану домаће кухиње показали су рачуне и цене из 2023. и актуелни мени. Домаћа кафа је и даље 190 динара, капућино 240 динара. Доручак, попут јаја на око, задржао је стару цену.
„Нисмо дирали цене од априла, да бисмо задржали сталне госте. Не смањујемо порције, радимо на своју штету“, каже власник локала и додаје да цене меса и млека јесу скочиле, али да су договори са дугогодишњим добављачима из села и мањих газдинстава помогли да се удар амортизује.
Цена његушког пршута остала је 950 динара, Карађорђеве шницле 1.390 динара, иако је набавна цена јунетине озбиљно порасла.
„Можда некоме делује да је пасуљ од 910 динара скуп, али гост добије порцију да се стварно наједе. Не кријемо месо сосовима, не радимо сет меније са пет кашика пасуља“, тврди угоститељ.
Ресторани признају да је посла мање него прошле године, али гости и даље долазе, а посебно странци који траже „аутентичну српску трпезу“. Конобари од бакшиша и даље добро живе, а власници балансирају између трошкова и пуне сале.
Мајстори, нотари и адвокати – услуге које највише боле
Професор Мијушковић истиче да су многим грађанима највећи шок управо цене мајсторских услуга.
„Када погледате интервенцију водоинсталатера или електричара, људи често сматрају да то није оправдано. Али када имате хитну ситуацију, пукла цев или квар на инсталацијама, немате простор за преговарање“, каже он.
Уз то подсећа да су нотари и адвокати поскупели преко 80 одсто, а да су њихове услуге често законска обавеза, па грађани немају избора.
„Постоје услуге које су луксуз и које можете да избегнете, али постоје и оне које су нужне, од поправке у стану до овере уговора. Ту удар на буџет највише боли“, додаје Мијушковић.
Ко плаћа разлику: минус на рачуну, кеш кредити и одрицања
На питање ко заправо „крпи рупе“ када цене услуга дивљају, а плате не прате тај темпо, Мијушковић одговара да све зависи од структуре домаћинства.
„Куће са више запослених лакше издржавају овај удар. Тамо где један или двоје издржавају целу породицу, разлика се често покрива минусима по текућем рачуну и скупим готовинским кредитима. То је најскупљи вид финансирања“, објашњава он.
Према његовим речима, садашњи талас поскупљења тера грађане да праве озбиљне калкулације: колико новца иде на фризера, шминку, ресторане, а колико остаје за рачуне, храну, здравље и евентуалну штедњу.
Може ли држава да обузда цене услуга
Држава је већ ограничила марже на део робе широке потрошње, референтну каматну стопу држи на 5,75 одсто, утиче на цене струје и горива. Међутим, код услуга простор за директну интервенцију је знатно мањи.
„Услуге попут шишања, шминкања или одласка у кафану су добровољне, држава тешко може да прописује цене. Код нотара и појединих обавезних услуга могло би да се размишља о оквирима, али већина услуга се формира тржишно, кроз понуду и тражњу“, објашњава Мијушковић.
Он каже да ће управо тржиште пресудити: када грађани оцене да је фризер прескуп, прелазиће ређе у салон, када ресторан претера са ценама, столови ће се испразнити, а тада ће уследити корекције.
Шта нас чека 2026. и како да се домаћинства припреме
На глобалном нивоу већ се говори о могућности нове светске економске кризе у наредним годинама, а домаћи економски сигнали су помешани. Професор Мијушковић подсећа да су прогнозе за 2025. већ значајно ометене геополитичким шоковима, од рата у Украјини до нових царина и нестабилности.
„Људи не могу да живе у перманентној параноји, али морају да буду рационални. Ако већ не можемо да зауставимо поскупљења, можемо да бирамо на шта трошимо и да покушамо да уведемо културу штедње“, поручује он.
Према његовом мишљењу, чак и мала штедња од 10, 20 или 50 евра месечно може да направи разлику за неколико година. Друга препорука је додатни посао или развијање заната и вештина које могу донети додатни приход.
„Ако немате навику штедње, ни већа плата вам неће помоћи, новац ће једноставно отићи. С друге стране, додатни извор прихода, па макар и повремени, може да ублажи удар поскупљења“, каже Мијушковић.
За крај поручује да ће цене ретко када трајно падати, али да простор постоји да плате, пензије и приходи брже расту од инфлације, ако економија задржи солидан темпо раста, а домаћинства буду пажљивија у томе како распоређују сваки динар који зараде.
