РАДНИ СТАЖ СЕ НЕ РАЧУНА САМО ПО КЊИЖИЦИ Ево где може да настане проблем кад одлазите у пензију У ПИО ФОНДУ РАЗЈАСНИЛИ НЕДОУМИЦЕ
Најчешће грешке код самосталног рачунања настају у ситуацијама када трајање стажа не одговара календарском трајању рада.
Када се приближи пензија, многи грађани први пут почну озбиљније да размишљају о томе колико тачно имају стажа осигурања и како се тај стаж уопште рачуна. Наизглед делује једноставно – човек погледа датум почетка и датум престанка рада и претпостави да је број година и месеци између та два датума исто што и стаж. Међутим, ствари нису баш тако једноставне. Трајање периода у ком је неко радио и трајање стажа осигурања који се за тај период признаје могу да буду различити, понекад и прилично.
У највећем броју случајева, наравно, стаж и календарски период трају исто. Ако је неко уредно пријављен и ако су доприноси плаћани у прописаном износу, стаж ће да „покрије” комплетан период. Међутим, постоје ситуације када радни стаж може да буде краћи од календарског периода, али и обрнуто – да буде дужи. За грађане који тек уочи пензије открију да имају мање стажа него што су очекивали то може да буде велики проблем, јер се услови за пензију строго везују за укупно трајање стажа осигурања, и сваки месец, чак и дан може да буде пресудан.
За разумевање рачунања стажа важно је почети од најосновнијег. "Обичан” стаж рачуна се према подацима у М-4 пријави која се сачињава за сваку календарску годину. Колико је у М-4 уписано месеци и дана, толико се рачуна. Ако у М-4 пише 12 месеци – рачуна се 12, ако пише 11 месеци и 10 дана – рачуна се 11 месеци и 10 дана, без обзира на датуме из уговора или радне књижице. То је основно правило за класично запослење, самосталну делатности или пољопривреду и често најлакше за проверу. Дакле, збир трајања стажа из појединачних (годишњих) пријава регистрованих у матичној евиденцији је оно што ће се сабирати при одлучивању о праву на пензију. Уколико је неко у току године радио код више послодаваца, за сваког послодавца треба да буде регистрована по једна пријава. Такође, ако је у некој пријави било потребно исправити грешку, то се ради пријавом М-8. Пријаве М-4 и М-8 се међусобно не сабирају. Ако обе садрже податке о трајању стажа, рачуна се трајање из М-8, пише "Глас осигураника" ПИО фонда.
Самосталци и пољопривредници сами плаћају доприносе па тако и непосредно утичу на свој остварен стаж. Осигураник може да има и стаж са увећаним трајањем, познат као бенефицирани стаж. Њега имају они који раде на тешким, опасним или здравствено штетним радним местима. Тај стаж може да буде дужи од календарског рада – на пример, годину дана рада може да „вреди” 14, 15 или више месеци стажа. Подаци о бенефицираном стажу су такође регистровани кроз пријаве М-4 и М-8. Они који сами проверавају податке треба да знају да је у пријавама уписано ефективно трајање стажа који се рачуна са увећањем. На пример, ако је неко радио целу годину са увећањем 12/16, а у М-4 пише да има три месеца бенефицираног стажа, то значи да је укупно трајање стажа у тој години 13 месеци. То је заправо збир 12 месеци ефективног трајања и увећања обрачунатог за три месеца, а то је један додатни месец. Међутим, овде постоји и додатно правило. У зависности од периода у коме је навршен, може да постоји додатни услов да би се бенефицирани стаж уопште узео у обзир. Најчешће, тај услов је 10 година ефективног рада на пословима са увећањем трајања. Уколико тај услов није испуњен, стаж ће се рачунати само у ефективном трајању иако је и увећање регистровано у матичној евиденцији.
Томе су највише изложени они који су радили ван класичног радног односа, што је последњих деценија све чешће. До 2003. године за рад по уговору о делу или за привремене и повремене послове није било могуће уплаћивати доприносе за ПИО, па самим тим није било ни стажа. После измена закона, уведена је обавеза плаћања доприноса и за овај вид рада, што је донело и могућност стицања стажа.
Ипак, многи осигураници ни данас нису сигурни како се тај стаж рачуна. Привремени и повремени послови су, у погледу рачунања стажа, најсличнији радном односу. За сваку годину се подноси образац М-4 у коме пише тачно колико је радник радио. Ако је радио 85 радних дана, у М-4 ће бити уписано два месеца и 25 дана стажа – не више, не мање. Закон о раду ограничава ову врсту послова на највише 120 радних дана годишње. То је приближно шест календарских месеци ангажовања уколико радник не ради викендом.
Али, без обзира на то да ли је ангажовање трајало 10 или 120 дана, стаж се рачуна искључиво на основу стварног броја радних дана, а не према календарском трајању периода. Стаж по основу уговора о делу обично ствара највеће недоумице. За уговор о делу се не подноси М-4 пријава, већ М-УН која садржи само податке о висини исплаћене накнаде и плаћеним доприносима. У тим пријавама нигде не пише колико стажа радник има.
Стаж се утврђује тек када се М-УН пријаве за исту годину саберу и региструје се М-4УН. Ова пријава садржи само податке о накнадама које су остварене у периоду када осигураник није радио по неком другом основу. Ако је неко у току године био шест месеци ван радног односа, а М-УН има у току целе године, у М-4УН ће се сабрати само накнаде исплаћене у периоду када није било запослења. Остале пријаве не доприносе трајању стажа, али увећавају укупну основицу осигурања у тој години. Ово је значајно, јер трајање стажа не зависи од тога колико је трајао посао по уговору о делу, већ од укупног износа исплаћених накнада. На пример, ако је професор током године одржао тек неколико предавања и за њих добио накнаду која превазилази најнижу годишњу основицу, он може да оствари стаж и за свих 12 месеци те године. То делује необично, али је у складу са законом – стаж се код уговора о делу рачуна сразмерно уплаћеном доприносу. У суштини, формула је једноставна: износ уговорене накнаде дели се најнижом месечном основицом која важи у тренутку уплате.
Ако тај однос даје број већи од 12, признаје се 12 месеци. Ако је мањи, признаје се онолико месеци колико формула покаже. Трајање је додатно ограничено периодом за који постоји пријава на осигурање по основу уговора о делу.
На крају, оно што је најважније да се зна јесте да се стаж не рачуна по радној књижици, уговорима о запослењу, нити по личном сећању на периоде рада, већ искључиво према подацима који су за сваког осигураника регистровани у матичној евиденцији Фонда ПИО. Зато, ако имате дилему, проверите какви су ваши подаци. Сада је то лакше него икада, јер податке можете да видите путем еУправе и са личног рачунара или телефона, а наравно и из уверења које можете да добијете у Фонду. Увек постоји могућност да неки послодавац није испунио своје обавезе – није платио доприносе или само није поднео пријаву Фонду. У таквим ситуацијама стаж може да буде краћи него што очекујете. Ко такав недостатак примети на време, може и сам да контактира послодавца и тражи исправку.
Самосталци и пољопривредници сами доказују уплаћене доприносе, на основу чега им се уписују подаци у евиденцију. У поступку одлучивања о пензији овлашћени радник Фонда ће службеним путем затражити исправку података уколико је то потребно. Исправка може да потраје, а некада није ни могућа. У најгорем случају, недостаци у регистрованим подацима могу да доведу чак и до одбијања захтева за пензију. Због тога је увек добар савет да водите рачуна о својим подацима, односно да повремено проверите да ли они одговарају стварном трајању рада.
Бизнис Курир/Глас осигураника ПИО Фонд