ДЕКОДИРАНЕ СКРИВЕНЕ ПОРУКЕ У НАШОЈ КРВИ Наука „разговарала“ са честицама које су тајни гласници тела
Хиљаде милијарди сићушних пакета сваке секунде путују кроз наш крвоток и носе важне информације ћелијама у телу.
Научници са Института за срце и дијабетес Бејкер први пут су „отворили“ ову молекуларну пошту и открили њен садржај до невероватних детаља.
У студији објављеној у журналу Нejчр Сел Биолоџипрофесор Дејвид В. Грининг и др Алин Рај мапирали су комплетан молекуларни нацрт екстрацелуларних везикула (ЕВ), нано честица у крви које делују као тајни гласници тела, саопштио је Институт за срце и дијабетес Бејкер.
Деценијама су истраживачи знали да ЕВ постоје, као и да преносе протеине, масти и генетски материјал који одражавају здравље њихових изворних ћелија. Али како је крв сложена мешавина, препуна холестерола, антитела и милиона других честица, изоловање ЕВ је дуго представљало један од најтежих изазова у науци.
- Ове везикуле су попут сићушних коверата које се шаљу између ћелија, доносећи молекуларне новости о ономе шта се дешава унутар тела. До сада, једноставно нисмо могли да их отворимо како треба да бисмо прочитали поруке унутра – рекао је др Рај.
У партнерству са Универзитетом у Мелбурну и Универзитетом Ла Троб, користећи технике ултра-чисте изолације и најсавременије мулти-омичко профилисање, тим је идентификовао 182 протеина и 52 липида који чине основну структуру ЕВ људске крвне плазме. Такође су прецизирали још један скуп молекула који разликују ЕВ од других честица у крвотоку, практично дешифрујући систем молекуларне комуникације тела.
Како би ово откриће учинили доступним, истраживачи су развили ЕВМап, бесплатан, интерактиван онлајн ресурс који омогућава научницима широм света да истраже молекуларни састав ЕВ из крви.
- Дешифровањем овог молекуларног језика, можемо почети да читамо сопствене здравствене извештаје тела. Већ смо идентификовали ЕВ потписе повезане са раним срчаним обољењима, што би могло утрти пут једноставним тестовима крви који предвиђају ризик много пре него што се симптоми појаве – рекао је проф. Грининг.
- Ово је велики корак напред у разумевању начина на који наше ћелије разговарају и како би слушање тих порука могло трансформисати дијагностику и лечење болести – додао је др Рај.