ОШТРЕ, ДУГЕ ЗИМЕ ОДЛАЗЕ У ЗАБОРАВ Припреме на Торнику тек од 20. децембра ТОПОВИ И ЖИРАФЕ СПАСАВАЈУ СКИЈАШКУ СЕЗОНУ

Данас, услед све видљивијих и све осетнијих климатских промена снега је све мање, а оштре дуге зиме полако као да одлазе у заборав. Такве промене имају утицај на скијалишта у Србији и пре свега на број скијашких дана.

– Климатске промене су веома приметне. Више немамо континуитет ниских температура какав је некада постојао. Последњих година радимо на граничним температурама, чак и на минус три степена ако је влажност ниска – каже за РИНУ Бранко Благојевић, руководилац ски-центра Торник.

Број дана скијања се, додаје, скраћује, а дешава се да у фебруару температуре достижу и 15 или 16 степени.

– Прошла сезона трајала је 74 дана, али скијалиште није радило у пуном капацитету. Углавном је била у функцији плава стаза, док је црвена радила свега десетак дана. Црна стаза није могла да се оснежи због недостатка довољно хладних дана. Ранијих година сезона је трајала и до 90 или 100 дана, али последње три године су на граници исплативости прављења снега – признаје.

Скијалиште Торник тренутно је без снега, а први скијаши се могу очекивати тек онда када временски услови то дозволе. Минимална дебљина снега за скијање је 15 центиметара, а прављење стазе захтева најмање око 40 центиметара снега, како би могла да издржи до краја фебруара или половине марта, јер никада не знамо какве ће температуре уследити.

Са припремама на Торнику, према речима Благојевића, кренуће се око 20. децембра, када се по дугорочним најавама очекују температуре од минус три до минус четири степена.

– За рад система за вештачко оснежавање потребна нам је температура нижа од минус три степена. Систем је у потпуности спреман, сви уређаји су функционални, али без минуса не можемо да кренемо са припремом снега. Припреме подразумевају постављање уређаја за вештачко оснежавање на стазе, а то су топови и стационарни лансери, такозване жирафе, који користе воду и кроз природно замрзавање стварају снег у облику ситних пахуља на стази. Након тога, када се направи довољна количина снега, на терен излазе машине које табају и припремају стазе за скијање – каже Благојевић.

Додаје да за припрему једне стазе дужине око три километра, попут плаве стазе Станкова раван, потребно је око десет дана на температурама минус четири до минус пет.

– Што је температура нижа, време се знатно скраћује: на минус десет стаза би могла да се припреми за четири дана. Нажалост, такве температуре на Златибору одавно нисмо имали. На Торнику тренутно имамо око 30 топова и 32 жирафе. Жирафе су стационарни системи за оснежавање, високи стубови који се, за разлику од топова, не могу померати – казао је Благојевић.

Основу скијалишта Торник чини шестоседна жичара која повезује врх и дно Торника. Поред ње, у функцији су два ски-лифта – Бандера и Скривено пландиште, три покретне траке и један вучак који служи за извлачење скијаша на равнијим деловима стаза.

– Торник располаже са око девет километара стаза. У питању су четири црвене стазе које се надовезују једна на другу, једна плава стаза – Станкова раван, и једна црна стаза – Змајевац. Тренутно не постоји план за изградњу нове плаве стазе. Плава стаза је изграђена пре четири-пет година и за сада нема планова за проширење у том правцу – закључује Благојевић.