(ФОТО) ЏЕМ ОД ЦРНЕ РИБЛИЗЛЕ, МЕД СА ЛИМУНОМ И ЂУМБИРОМ, МИНИ КУКУРУЗ ШЕЋЕРАЦ: Сајам занатства у Зрењанину одушевио посетиоце! Могли су се наћи и ови несвакидашњи производи
Да занатлије имају шта да понуде тржишту показао је Сајам занатства у Културном центру Зрењанина, који је по други пут организовало Удружење старих, уметничких заната и домаће радиности “Нити времена” из Лукићева.
-Мислимо да имамо производе који су спремни за купце и на домаћем, али уз мало подршке и на страном тржишту - сматра један од оснивача удружења Младен Ђаковић из Лукићева.
Младен и његова супруга Душанка се на свом пољопривредном газдинству последње три године баве производњом и прерадом црне рибизле. Њихови производи ове године су понели титулу „Најбоље из Војводине“. Од црне рибизле Ђаковићи праве џем, слатко, вино, сируп… Спремни су и за нове производе, па тренутно експериментишу са џемом и љутом паприком.
Мед је вечита инспирација и Анастазије Живковић из Нових Бановаца.
-Осим традиционалних медова, стално покушавам са неким новим укусима. Тако у понуди имамо мед са лимуном и ђумбиром, са разним бобичастим воћем... У Србији се мед троши мање него у другим земљама, па покушавамо да различитим укусима привучемо нове потрошаче, поготово децу, најздравијој намирници на свету - каже Живковић.
Зоран Слијепчевић ткачки разбој упознао је пре скоро две деценије и од тада се од њега не одваја. У својој мајсторској радионици „Ткач“, која је сертификована као радионица старог заната, не само што тка него и држи обуке ткања за којима влада велико интересовање.
-Свако може да научи да тка, а они који се на то одлуче, кажу да је то најбоља ствар која им се десила у животу. Невероватно је, али моји полазници су у великом броју факултетски образовани људи који се у животу баве нечим сасвим другим, а онда поподне седну за разбој јер их то испуњава - прича Зоран Слијепчевић.
Супружницима Ирини и Владимиру Костићу дрво је било хоби и могућност да изразе своју креативност. Иако ни данас не могу да живе само од обраде дрвета на најприроднији могући начин, од идеје не одустају. На тржишту су препознатљиви по својим дрвеним кухињским даскама, варјачама, столовима...
Обрада дрвета била је у почетку хоби, а онда је он прерастао у малу фабрику под називом „Wоодисха“. Костићи су поготово препознатљиви по креативним и духовитим натписима рађеним пирографијом, што је техника сертификована као стари занат.
-Дрво је наша непресушна инспирација. Трудимо се да га што мање обрађујемо, уместо тога га пустимо да говори за себе. И јако смо срећни што и наши купци препознају нашу љубав, страст и посвећеност - истиче Ирина Костић.
Породица Јарковачки из Долова, места крај Панчева, освојила је тржиште домаћим производима који стижу са њихових њива и из њихових башти. Оно што посеју и поберу они прераде, а њихова кисела и слатка зимница лако нађе пут до купаца. За своје производе су вишеструко награђивани на Новосадском пољопривредном сајму.
-Наш заштитни знак, а сада и бренд је „беби корн“, прерађени мини кукуруз шећерац. Прерађујемо га на природан начин, имамо своју тајну рецептуру, а купци су одушевљени. Али, полако нас препознају и по цвекли, једној дивној и здравој намирници... Трудимо се да, колико год је могуће, наши производи буду произведени на природан и здрав начин. Стално нешто иновирамо, у послу је цела породица, и то препознају купци, али и стручна јавност - наглашава каже Вера Јарковачки.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.