И ГЕОРГИЈЕВА УПОЗОРАВА НА ПАРAДOКСЕ Цунами на тржишту рада И ОБАВЕЗА СМАЊЕЊА ЈАВНОГ ДУГА

Говорећи о фискалној политици, нагласила је да историја показује како оштре мере штедње често носе политичку цену, али да постоје и примери у којима су владе, упркос тешким резовима, задржале поверење бирача.

Као илустрацију навела је Летонију, где је тадашњи премијер и садашњи европски комесар Валдис Домбровскис спровео агресивне резове плата и пензија, али је ипак поново изабран.

Она је такође поменула Аргентину, где је, према њеним речима, драстична фискална консолидација била оправдана због дугогодишњег фискалног расула и инфлације која је "гушила становништво".

Георгијева је истоврмено је нагласила да већина земаља не мора да иде тако далеко, већ да је за њих примеренији постепен приступ, али уз јасан и кредибилан план смањења дефицита и дуга.

Као позитиван европски пример истакла је Италију, за коју се очекује да ове године смањи буџетски дефицит на око три одсто БДП-а, што је у складу са правилима Европске уније Италија и даље има висок ниво јавног дуга, али Георгијева је нагласила да су трошкови задуживања знатно пали, јер су тржишта препознала озбиљност фискалне политике коју спроводи влада у Риму.

"Када имате план, спроводите га и покажете да сте озбиљни, награда долази кроз ниже камате", поручила је она.

На тему пореске политике, директорка ММФ-а нагласила је да не постоји универзални рецепт, али је подсетила на процене Фонда према којима је минимални праг пореских прихода од 15 одсто БДП-а неопходан за функционисање државе. Земље које су испод тог нивоа, попут неких економија у развоју, морају да шире пореску базу, док за развијене економије кључни изазов остаје контрола расхода и ефикасније управљање јавним финансијама.

У контексту глобалне економије, Георгијева је истакла да је светски раст отпорнији него што се очекивало, упркос трговинским тензијама и геополитичким потресима. ММФ за ову годину пројектује глобални раст од око 3,3 одсто, док се за 2026. очекује благо успоравање на 3,2 одсто. Сједињене Америчке Државе би, према проценама Фонда, могле да остваре привредни раст од око 2,4 одсто, иако је оставила отворена врата могућности да стварни резултати буду и бољи.

Георгијева је посебно нагласила потенцијал вештачке интелигенције, за коју ММФ процењује да би могла да повећа глобални раст за 0,1 до 0,8 процентних поена. Она је ипак упозорила да ће око 40 одсто радних места у свету, а чак 60 одсто у развијеним економијама, бити погођено трансформацијом тржишта рада захваљујући АИ.

"Ово је као цунами који погађа тржиште рада - питање је да ли смо спремни", рекла је Георгијева, додајући да су снажне институције, уравнотежени буџети и фискалне резерве кључне како би земље могле да одговоре на будуће шокове.

Георгијева је упозорила да вештачка интелигенција већ сада мења структуру тржишта рада, што често погађа управо младе и нове учеснике на тржишту, чији се послови први аутоматизују. 

Истовремено, раст броја високо квалификованих радника води ка већим платама и снажнијој локалној потрошњи, што парадоксално повећава потражњу и за нискоквалификованим пословима.

Према анализама ММФ-а, раст удела високообразованих радника за један одсто може довести до раста укупне запослености од 1,3 одсто.

Посебно су угрожени радници чије се вештине не мењају и не прилагођавају – они су, како је оценила Георгијева, под притиском и у погледу радних места и у преговорима о зарадама. Због тога је поручила да владе морају хитно да се фокусирају на унапређење вештина, преквалификације и стварање нових прилика, јер ће управо то одлучити ко ће из технолошке трансформације изаћи као добитник, а ко као губитник.