Ментално здравље Европљана под све већим притиском

Иако се свест о менталном здрављу повећава, подршка и даље остаје недоступна за милионе грађана, а дигиталне навике додатно компликују свакодневни стрес. Према резултатима истраживања, 64 одсто Европљана оцењује своје ментално здравље као „добро“, што представља наставак благог али стабилног опадања у односу на претходне године (65 одсто у 2024. и 67 одсто у 2023). Истовремено, 36 одсто грађана има проблеме са менталним здрављем, а девет одсто га оцењује као „лоше“ или „веома лоше“. Главни покретачи стреса дубоко су укорењени у свакодневном животу, тако да се финансијске бриге (26 одсто) и стрес на послу (24 одсто) издвајају се као доминантни фактори. 

Србија се, са 74 одсто грађана који своје ментално здравље оцењују као добро, налази међу првих пет европских земаља, раме уз раме са Швајцарском, а одмах иза Румуније (84 одсто) и Бугарске (80 одсто).

Стручну помоћ тражи тек 17 одсто Европљана

Половина Европљана покушава да се самостално носи са изазовима менталног здравља. Најчешћи начини су време проведено са породицом и пријатељима (27 одсто) и физичка активност (17 одсто). Ипак, само 17 одсто грађана Европе користи неки облик стручне или структуриране подршке: терапију, дигиталне апликације или рад са стручњацима. Више од 31 одсто грађана не чини ништа за своје ментално здравље. Као главне разлоге наводе неефикасност постојећих решења, недоступност или финансијске баријере.

Сагоревање на послу и даље на високом нивоу

Феномен сагоревања и даље је широко распрострањен: чак 66 одсто Европљана каже да је искусило сагоревање на послу, док је 31 одсто тренутно у стању сагоревања или близу њега. Најпогођеније групе су жене (71 одсто) и млади од 18 до 34 године (75 одсто). Ови подаци указују на хитну потребу да се сагоревање на послу препозна као стање са озбиљним физиолошким последицама, као и да се развију циљана решења подршке.

Шта то беше рад од куће?

Чак 38 одсто Европљана тренутно може да ради делимично или у потпуности од куће, док 58 одсто каже да не може. Грађани западне Европе и Скандинавских земаља у већој мери имају могућност рада од куће. Ту се истичу грађани Велике Британије (47 одсто), Холандије (45 одсто) и Ирске (43 одсто). С друге стране, чак 68 одсто грађана Србије каже да нема могућност рада од куће, а у стопу их прате и грађани Мађарске (66 одсто), Чешке (65 одсто) и Словачке (62 одсто).

Све већа жеља за дигиталним детоксом

Истраживање показује да дигиталне навике имају двоструки утицај, јер нуде повезаност, али повећавају стрес, нарочито међу младима. Док 50 одсто Европљана није заинтересовано за дигитални детокс, 36 одсто њих разматра привремено повлачење са друштвених мрежа како би побољшали фокус и продуктивност, имали више времена за породицу, али и смањили стрес и анксиозност. Грађани Србије предњаче по спремности за дигитални детокс, одмах уз Ирце и Бугаре. Најмање су спремни Холанђани, Белгијанци и Французи. Жене и млади показују највеће интересовање за дигиталним детоксом, док старије групе ређе осећају потребу да смање употребу дигиталних платформи.

Генерацијске разлике све израженије

Млади од 18 до 34 године највише осећају терет економских изазова, притиска на послу и прекомерне изложености друштвеним мрежама. Старији од 55 година првенствено се суочавају са усамљеношћу и бригом о здрављу. Жене су значајно више погођене стресом, анксиозношћу и недоступношћу ментално-здравствене неге.

ШТАДА Здравствени извештај 2025 указује на јасан раскорак између раста свести о менталном здрављу и доступности конкретне подршке. И док грађани све више препознају важност бриге о менталном благостању, без системских решења (приступачне неге, бољих радних услова и здравијих дигиталних навика), трајно побољшање неће бити могуће. Холистичка решења која интегришу ментално здравље у стил живота, посебно она намењена женама и млађим генерацијама, представљају кључ за унапређење психолошког благостања у Европи.