Кикинда замирисала на босанску питу! Рођена САРАЈКА РАТОМИРКА: КИКИНЂАНИ МЕ ПРИХВАТИЛА РАШИРЕНИХ РУКУ пре много година, желела сам да им УЗВРАТИМ НАЈЛЕПШИМ из мог краја

Али однедавно, једним њеним сокаком шири се мирис који пролазнике моментално сели стотинама километара јужније. 
Кривац за то је Ратомирка Симанић, жена која је у свом срцу спојила сарајевске планине и банатску прашину. Одлучила је да суграђанима понуди оно што најбоље зна - праву, домаћу босанску питу
 

Ратомирка Симанић рођена је Сарајка, али је Кикинда већ дуго њен дом. Ипак, коренима се не може побећи, а они се најбоље чувају – укусом. Одлучила је да суграђанима понуди оно што најбоље зна - праву, домаћу босанску питу. Без машина, без адитива, само руке и старински рецепт који се генерацијама преноси као највредније наслеђе.
 

У Сарајеву смо учили да кора мора бити танка као флис папир, а фил богат. Кикинда ме је прихватила раширених руку пре много година, и желела сам да им узвратим оним што је најлепше из мог краја. Спојила сам тај сарајевски мерак и ову нашу мирну, кикиндску гостољубивост, саопштила је Ратомирка Симанић, предузетница.

У Ратомиркиној радњи, избор је тежак за сваког ко сврати. На столу су пите, сецкано месо, баш онако како традиција налаже, сирнице богате и мекане, зељанице за оне који воле укус баште, али и кромпируше са дозом бибера које греју душу.

Доста људи у Кикинди пости, па се зато највише траже пите од кромпира и купуса. Међутим, јако су популарне пите од шампињона, сира и лудаје, рекла је Ратомирка за РТВ.

Свака кора је развучена преко целог стола, прозирна и савршена, пре него што се срола у укусне кругове који ће убрзо постати златно-жути у пећници. Можда је Сарајево далеко, али захваљујући овој храброј предузетници, дух Башчаршије живи усред равнице. Њене пите нису само оброк, оне су прича о храбрости да се почне испочетка и о љубави која се меси сваки дан.