ЈЕДНА ГРЕШКА МОЖЕ СКУПО ДА КОШТА ПРЕДУЗЕТНИКЕ За погрешно обрачунату камату, казна и до 2 милиона динара!

Логика му је деловала једноставно – да изда рачун данас, купац плати за неколико дана, а ако закасни зарачуна се камата. Отуда и дилема да ли се камата за кашњење исказује на фискалном рачуну?

Предузетник је добио од књиговође одговор да фискални рачун и затезна камата нису исто, нити функционишу по истом принципу.

Према Закону о фискализацији, предмет фискализације је промет добара и услуга на мало, као и примљени аванс за тај промет. Другим речима, сваки промет робе или услуге у малопродаји – било да је купац физичко лице, правно лице или предузетник – мора бити евидентиран кроз фискални систем. Члан 8. овог закона додатно прецизира обавезу да се рачун фискализује у самом моменту промета, преко процесора фискалних рачуна и безбедносног елемента.

Кључна реч је – моменат промета.

Пореска саветница Звездана Писаревић каже да се фискални рачун издаје када роба или услуга буду испоручени, без обзира на то да ли купац плаћа готовином, картицом или другим безготовинским средством.

„То је тренутак када се промет евидентира и када настаје обавеза фискализације. Са друге стране, затезна камата има потпуно другачију правну природу. Њено постојање и начин обрачуна уређени су Законом о затезној камати, који прописује висину стопе и начин обрачуна камате коју плаћа дужник ако закасни са испуњењем новчане обавезе. Дакле, камата не настаје у моменту промета, већ тек онда када је рок за плаћање пробијен“, каже Писаревић.

Она даље објашњава да ако купац плаћа робу или услугу у тренутку када му се издаје фискални рачун нема кашњења, па самим тим нема ни основа за затезну камату. Фискални рачун и затезна камата се у тој ситуацији међусобно искључују.

Саговорница Бизниса истиче да забуна најчешће настаје код одложеног плаћања.

„Постоји ситуација у којој физичко лице купује робу на рате, уз обрачун камате – дакле, практично на кредит. Управо о томе се изјаснило и Министарство финансија у свом мишљењу. У таквом случају привредни субјекат је дужан да у моменту испоруке робе изда фискални исечак и евидентира промет, без обзира на то што ће новац примити касније. У систему фискалне касе као средство плаћања може се означити као ‘чек’“, наводи пореска саветница.

Даље, могуће је дефинисати различите цене истог артикла у зависности од начина плаћања. Једна цена може важити за готовину, а друга – виша – за куповину на кредит, при чему разлика може садржати камату или она може бити посебно исказана. Али и тада је нагласак на истом принципу: све се евидентира у моменту испоруке.

„Проблем настаје када би се камата наплатила накнадно, а да претходно није евидентирана кроз фискални рачун. Иако нови Закон о фискализацији више не прописује обавезу израде дневног извештаја какав је постојао по ранијем закону о фискалним касама, рачуновође су у пракси задржале навику да дневни промет користе као основ за књижење пазара“, оцењује Писаревић.

Уколико би предузетник наплатио затезну камату, а она не би била евидентирана кроз фискални систем, дошло би до неслагања између евидентираног промета и стварно примљеног новца. Једноставно речено – на рачуну би било више новца него што показује фискални промет за тај дан.

Ту се отвара и питање обавезе полагања готовине. Закон о обављању плаћања правних лица, предузетника и физичких лица која не обављају делатност прописује да су правна лица и предузетници дужни да динаре примљене у готовом, по било ком основу, уплате на свој текући рачун у року од седам радних дана. То значи да би и камата, уколико је наплаћена у готовини, морала бити положена на рачун.

Ако та камата није прошла кроз фискални уређај, а новац јесте уплаћен на текући рачун, разлика постаје видљива. Закон предвиђа и новчане казне – од 50.000 до два милиона динара за правно лице које не уплати примљену готовину у прописаном року. Систем, дакле, не оставља много простора за импровизацију.

Зато се прича враћа на почетно питање: по ком основу би се камата „куцала“ на фискалном рачуну?

„Ако је рачун издат пре извршеног промета и пре наплате – на основу чега је издат? Ако је у питању одложено плаћање, оно мора бити јасно назначено на фискалном рачуну у моменту испоруке робе или услуге. А уколико уговор предвиђа зарачунавање камате због кашњења, тада се за ту камату издаје посебан фискални рачун – и то у тренутку када купац ту камату заиста плати. Између момента промета и момента кашњења стоји јасна линија. Фискални систем прати први. Камата настаје тек у другом“, закључује пореска саветница Звездана Писаревић.

Бизнис.рс