ДА ЛИ ЋЕ СЕ РАЂАТИ СВЕ МАЊЕ МУШКИХ БЕБА? Нова студија повезује раст температура са већим ризиком у раној трудноћи
Климатске промене не утичу само на животну средину, већ могу мењати и структуру становништва, показују резултати новог истраживања.
Према подацима научника, пораст температура повезан је са мањим бројем рођених мушких беба.
Како се наводи у студији, температура изнад 20°C може бити повезана са већим ризиком од пренаталне смртности у раној трудноћи, посебно код мушких ембриона.
Истраживање су спровели научници са Универзитета у Оксфорду, а резултати су објављени у научном часопису Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America (PNAS).
Анализирано више од пет милиона рођења
Истраживачи су анализирали податке о више од пет милиона рођења у 33 земље подсахарске Африке, као и у Индији. Према њиховим налазима, излагање високим температурама може повећати ризик од губитка трудноће у раној фази, што се чешће дешава код мушких фетуса.
„Показујемо да температура може значајно утицати на људску репродукцију, јер одређује ко ће се родити, а ко не“, рекао је Абдел Гани, коаутор студије.
Он је додао да резултати указују да температура има мерљиве последице на преживљавање фетуса, али и на понашање у планирању породице.
Праг од 20 степени
Студија је указала на 20°C као температуру изнад које долази до промена у односу полова новорођене деце. Иако топлији дани не појачавају пропорционално ефекат, управо овај праг представља важну границу у анализи.
Ранија истраживања показала су да излагање трудница високим температурама може угрозити способност организма да регулише телесну температуру. У таквим условима повећава се ризик од губитка трудноће.
Дехидрација мајке такође може утицати на смањен доток крви, кисеоника и хранљивих материја до фетуса.
Утицај и на одлуке о родитељству
Повећане температуре могу имати последице и на одлуке о планирању породице. Истраживачи наводе да топлотни таласи могу ограничити кретање, утицати на економску стабилност и на тај начин утицати на одлуке о трудноћи.
Такође се истиче да последице климатских промена нису равномерно распоређене. Жене које живе у сиромашнијим условима и са мање ресурса могу бити изложеније здравственим ризицима.
Све више дана са екстремним температурама
У Европи се бележи све већи број дана са високим температурама, а у појединим регионима, попут Албаније, Грчке, Португала и Шпаније, забележено је више од 100 дана топлотних таласа.
Према подацима Светске метеоролошке организације, 2024. година имала је други највећи број дана са топлотним стресом и тропских ноћи, када температура није падала испод 20°C.
Климатске промене и пад наталитета
Истраживања већ показују да климатске промене могу утицати и на плодност код мушкараца и жена.
У 2024. години многе европске земље забележиле су најниже стопе рађања у последњим деценијама. Док се за стабилну популацију сматра потребним просек од 2,1 детета по жени, у више земаља стопа је дугорочно испод 1,5.
Систематска анализа истраживача Католичког универзитета у Чилеу указује да климатске промене и природне катастрофе могу утицати на читав низ репродуктивних процеса – од планирања трудноће до родитељства.
