ЦЕНТАР ИТ-ја У НОВОМ САДУ ПОНОВО ЈЕДАН ОД СВЕТЛИХ СИМБОЛА ГРАДА Животни дијаграм Радничког универзитета
Пре нешто више од 60 година почео је да се зида један од нових симбола Новог Сада – Раднички универзитет „Радивој Ћирпанов” илити Новосадски отворени универзитет – на адреси Војвођанских бригада 7, а који је завршен 1966.
Зграда је званично усељена годину дана касније и најпре је била седиште институције намењене за образовање одраслих и ванредно школовање радника, али и центар за учење страних језика, информатике и занатских вештина. Према неким проценама, више од два и по милиона Новосађана је тако одшколовано.
Када је објекат изграђен словио је за ремек-дело новосадске архитектуре, а био је познат и по надимку „Плави небодер”, као једна од највиших зграда у Новом Саду.
Током деценија које су уследиле, у Радничком универзитету су биле разне канцеларије и фирме, медији и др., па је тако и „Дневник” имао своје просторије издавачке делатности.
Међутим, онда је дошао кобни 6. април 2000. године, око 15 часова, када је избио пожар на 12. спрату у просторијама ТВ „Дуга”, који је одузео живот заполеној Милици Простран, а повредио још шесторо људи.
Савременици немилог догађаја препричавају да се тог дана гареж могла видети у свим деловима Новог Сада. Ватрогасне екипе су се бориле против ватрене стихије до касно у ноћ.
Овај тренутак био је главна прекретница будући да је Раднички универзитет остао потпуно девастиран, подсећајући Новосађане на најмрачнији дан у историји зграде.
Након неколико неуспешних покушаја продаје објекта, Град Нови Сад га је најзад продао домаћој компанији „Вега ИТ” 2020. године по почетној цени од око 5,3 милиона евра, која је већ наредне године почела са реконструкцијом. Последњих дана новембра 2023. године зграда је најзад поново усељена, а првих недељу дана у њој је била постављена изложба „Некад и сад” сликарке Светлане Нинковић.
Симболично гледано, зграда Радничког универзитета је почела као извор информатичког знања, а и данас се користи управо у те сврхе, чинећи наш град једним од најјачих ИТ центара у земљи.
Л. Радловачки
Пројекат „Како је растао Нови Сад – град који је обликовало време“ реализује Дневник Војводина Пресс, а суфинансира Град Нови Сад – Градска управа за културу. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.