ОВА ЈЕ РИБА ОПАСНА НА ТАЊИРУ: Стручњаци упозоравају да их избегавате, ЕВО И ЗАШТО
Није тајна да је риба један од најздравијих избора на јеловнику. Осим што је богата протеинима и има мало засићених масти, садржи и омега-3 масне киселине које могу да смање ризик од срчаних болести и можданог удара. Ипак, стручњаци упозоравају да нису све врсте рибе подједнако здраве и да неке треба конзумирати умерено.
Риба је вредан извор омега-3 масних киселина, витамина Д и селена. Ове хранљиве материје помажу у снижавању крвног притиска и нивоа триглицерида, побољшавају функцију крвних судова и смањују упалне процесе у организму.
Такође имају важну улогу у пренаталном и постнаталном неуролошком развоју.
Иако се омега-3 масне киселине могу уносити и путем додатака исхрани, попут рибљег уља, ланеног семена или ораха, риба се и даље сматра њиховим најбољим природним извором.
Нутриционисткиња и дијететичарка др Фелисија Столер истиче да је риба одувек била важан део исхране становника такозваних „плавих зона“ – региона у којима велики број људи доживи и сто година. У тим подручјима исхрана се углавном заснива на биљној храни, уз мање количине животињских протеина, међу којима је и риба.
Важан је и начин припреме
Начин припреме такође има велики утицај на здравствене користи рибе. Пржење у дубоком уљу може да смањи њену нутритивну вредност, док су здравије опције кување или печење на роштиљу. Према речима Столер, смрзнута риба је нутритивно једнако вредна као и свежа. Стручњаци препоручују конзумирање око 350 грама рибе или морских плодова недељно. Међу најздравијим врстама често се издвајају дивљи лосос, сардине, харинга, пастрмка, скуша, инћуни и бакалар.
Опрез са рибама које садрже живу
Упркос бројним предностима, неке врсте рибе могу представљати здравствени ризик ако се једу у већим количинама. Трагови живе налазе се у готово свим рибама и шкољкама. Иако мале количине обично не представљају опасност, већа изложеност може бити токсична.
Метил-жива се повезује са низом здравствених проблема, укључујући успорен неуролошки развој, губитак периферног вида, смањену покретљивост и координацију, оштећење говора и слабост мишића, наводи Америчка агенција за заштиту животне средине.
Посебно су угрожене труднице, јер изложеност метил-живи може утицати на развој нервног система фетуса. Према Агенцији за регистар отровних материја и болести, веће количине могу изазвати трајна оштећења мозга и нервног система.
Због тога стручњаци саветују опрез са рибама које имају висок садржај живе. Труднице, дојиље и мала деца треба посебно да их ограниче, а међу такве врсте спадају ајкула, сабљарка, краљевска скуша и туна.