ШЕТЊА ЈЕ НАЈЈЕДНОСТАВНИЈИ ЛЕК ЗА ПРИТИСАК, АЛИ... Стручњаци откривају када ходање има НАЈВЕЋИ ЕФЕКАТ на срце и крвне судове

Подаци показују да готово половина одраслих има повишен крвни притисак, што овај поремећај сврстава међу водеће факторе ризика за кардиоваскуларне болести, укључујући срчани удар и мождани удар.

У том контексту, шетња се намеће као ефикасна нефармаколошка мера - без трошкова, без посебне опреме и без нежељених ефеката. Било да се ради о брзој шетњи или кратком истезању у канцеларији, физичка активност је кључна за одржавање здравог крвног притиска.

Остаје питање: да ли време шетње може додатно да унапреди њен ефекат? Одговор на то питање покушавају да дају и савремена истраживања, али и клиничка пракса кардиолога.

Како шетња смањује крвни притисак

Шетња, иако наизглед једноставна свакодневна активност, има мерљив терапијски ефекат на организам, нарочито када је реч о хипертензији. Ходање покреће низ физиолошких процеса: срце ефикасније пумпа крви, крвни судови се опуштају, а ниво стреса - једног од кључних фактора повишеног притиска - постепено опада.

Повишен крвни притисак настаје када сила којом крв делује на зидове артерија остаје дуготрајно повећана, чиме се додатно оптерећује кардиоваскуларни систем. Сужени крвни судови и појачан рад срца стварају зачарани круг у којем вредности притиска остају високе. Управо ту долази до изражаја ефекат кретања.

- На ћелијском нивоу, аеробне вежбе узрокују да артерије производе више азотног оксида, што им помаже да се шире и снижавају крвни притисак. Такође, ходање може да смањи ниво кортизола (хормона стреса), што крвне судове чини флексибилнијим и додатно подржава здрав крвни притисак - објашњава Џејсон В. Цо, кардиолог на Медицинском факултету Универзитета Станфорд.

Да ли постоји најбоље време за шетњу за крвни притисак

Крвни притисак није стабилан и природно варира у односу на доба дана - обично је виши ујутру, а нижи увече.

- Особе које доживљавају нагле јутарње скокове притиска или повишене вредности притиска током ноћи, имају већи ризик од кардиоваскуларних проблема. А, ходање може да промени тај образац - истиче докторка Тифани Ди Пјетро, специјалиста остеопатије и кардиологије на Флориди.

- Ефекти снижавања крвног притиска након једне шетње трају сатима - период који лекари називају "хипотензија након вежбања". Због тога, доба дана када се шета може значајно да утиче на то када се тај прозор за снижавање крвног притиска заправо јавља - додаје др Ди Пјетро.

Када је најбоље време за шетњу за крвни притисак - шта каже наука

Неки подаци сугеришу да је касно поподне или вечерње ходање посебно корисно. Студија из 2019. године, објављена у часопису "Медицине & Сциенце ин Спортс & Еxерцисе", показује да вечерња аеробна активност доводи до значајнијег смањења систолног (горњег) крвног притиска у поређењу са јутарњим вежбањем или контролном групом.

Овај закључак наглашава да шетња у поподневним и вечерњим сатима може најбоље да подржи природну регулацију притиска. Ипак, медицинска литература не даје једнозначан одговор, а ефекти могу да варирају од особе до особе.

- Било какве разлике засноване на добу дана су вероватно мале и нису универзалне - напомиње др Тифани С. Ди Пјетро.

Постоји и практично ограничење: интензивно вежбање непосредно пре спавања може да наруши квалитет сна.

- Дакле, за оне којима је тешко да спавају након брзе шетње, у реду је да вежбају у било које доба дана - додаје др Џејсон В. Цо.

Фактори који утичу на ефекте шетње за крвни притисак

Поред времена, неколико фактора одређује колико је ходање ефикасно у снижавању хипертензија:

•           Доследност: Највеће користи долазе од редовног кретања.

•           Почетна вредност притиска: Што је почетни крвни притисак виши, то су и користи од ходања приметније.

•           Нездраве навике: Лош сан и хронични стрес повећавају притисак и ублажавају ефекат шетње. Исхрана такође игра улогу - вишак натријума (соли), алкохол и нездрава храна могу значајно да смање позитивни учинак физичке активности.

•           Брзина ходања: Највећи ефекат постиже се брзим темпом који лагано убрзава пулс.

Колико брзо шетати за најбољи ефекат

Није потребна ни посебна опрема ни велика кондиција. Довољан је умерен темпо - онај при којем се дише нешто брже, али разговор и даље тече без проблема. Континуитет је важнији од интензитета: свакодневна шетња доноси више користи него повремени напорни тренинзи.

- Редовно ходање током недеља и месеци је оно што снижава просечан крвни притисак. Када је реч о брзини шетње, треба да будете у стању да причате, али не и да певате - објашњава др Тифани Ди Пјетро, преноси "Хеалтх".

Колико често треба шетати

Америчко удружење за срце препоручује 90-150 минута физичке активности током целе недеље или најмање 30 минута сваког дана. Према истраживањима, свакодневно вежбање у трајању од 30 минута може да смањи крвни притисак за око 5-8 ммХг.

- Препорука је најмање 150 минута вежбања умереног интензитета недељно, што може укључивати и брзо ходање - поручује др Џејсон В. Цо.

Време шетње: флексибилност је кључ

Закључак стручњака је јасан: најбоље време за ходање ради регулације крвног притиска је када год постоји могућност да се крене у шетњу. Имајући у виду да многи не испуњавају недељне препоруке за физичку активност, давање приоритета кретању често је важније од тачног времена, пише Блиц