(ВИДЕО) УПОЗНАЈТЕ КРИСТИНУ- ПРВУ ЖЕНА КОЈА ОДЛАЗИ НА МЕСЕЦ Исписује историју, а већ је била у свемиру!

Ракета Space Launch System (SLS), са капсулом Орион, полетела је из Свемирског центра Кенеди након одлагања изазваних техничким проблемима и ранијим променама плана мисије.

Поред тога што је летелица са Земље полетела ка Месецу после пола века, исписана је још једна страница историје. Наиме, у саставу посаде налази се и астронауткиња Кристина Кох, која је овим летом постала прва жена у мисији ка нашем једином природном сателиту.

Кристина Кох је електроинжењер и физичар по образовању, са завршеним основним студијама из обе области и мастер дипломом из електротехнике. Каријеру је започела у Годард центру за свемирске летове, а затим радила на истраживачким пројектима у екстремним условима - укључујући Антарктик, Гренланд и јужни Пацифик.

Њено најзначајније претходно искуство везано је за боравак на Међународној свемирској станици, где је учествовала у експедицијама 59, 60 и 61 као инжењер лета. Током те мисије провела је укупно 328 дана у свемиру, што представља најдужи појединачни боравак једне жене у орбити.

У том периоду учествовала је и у првој свемирској шетњи коју су извеле искључиво жене.

Дуг боравак у микрогравитацији оставио је мерљиве последице на њен организам. Без утицаја гравитације, мишићи и кости слабе и губе масу упркос свакодневним вежбама. Флуиди у телу се прерасподељују, што доводи до отицања лица и повећаног притиска на очи и мозак.

Систем за равнотежу такође се прилагођава условима без гравитације, па се по повратку на Земљу јављају вртоглавица и несигурност при ходу. Након мисије, Кристина Кох је прошла кроз опсежне медицинске прегледе и рехабилитацију како би се организам поново прилагодио Земљиној гравитацији.

Подаци прикупљени током њеног боравка користе се за истраживања дугорочних ефеката живота у свемиру, што је важно за будуће мисије ка Месецу и Марсу.

Пре него што је постала астронауткиња, радила је на развоју инструмената за свемирска истраживања и учествовала у пројектима везаним за астрофизику и космологију. Део каријере провела је у арктичким и антарктичким регионима, где је искусила температуре до -79,4 степени.

На Антарктику је била део ватрогасних и спасилачких тимова.

"То значи да месецима не видите сунце, са истом сте екипом и без поште или свеже хране. Изолација, одсуство породице и пријатеља и недостатак нових сензорних уноса су услови у којима морате у себи да пронађете стратегију да бисте напредовали", изјавила је једном приликом.

Радила је и на Универзитету Џон Хопкинс, где је учествовала у развоју инструмената за НАСА мисије, укључујући сонде Џуно и Ван Ален.

Изабрана је за астронаута 2013. године као део 21. класе НАСА астронаута, а обуку је завршила две године касније. Тренинг је укључивао рад на системима Међународне свемирске станице, свемирске шетње, роботику, као и обуку за преживљавање у води и екстремним условима.

Први пут је у свемир отишла 2019. године летом Сојуза, где се придружила дуготрајној мисији на Међународној свемирској станици.

Ван професионалног окружења, живи у Тексасу са супругом Робертом Кохом. Док је он љубитељ америчког фудбала, она се бави пењањем по стенама.

Роберт Кох је описао тренутак када је сазнао за њену мисију.

"Био сам тако поносан, тако узбуђен. Помислио сам ‘Вау, ово је огромна тајна’. Знате, велика је и морате да је чувате. Рекао сам: ‘Океј, претпостављам да идемо у Хјустон’", рекао је.

Мисија Артемис II замишљена је као тестни лет кључних система за будуће слетање на Месец. Посаду чине Рид Вајзмен, Виктор Гловер, Кристина Кох и Џереми Хансен, а планирано трајање мисије је око десет дана.

Након лансирања, капсула Орион ће се одвојити од горњег степена ракете неколико сати по уласку у Земљину орбиту. Посада ће затим преузети ручну контролу како би тестирала управљање и маневрисање летелице у условима дубоког свемира.

Иако неће слетети на Месец, астронаути ће обићи његову орбиту и вратити се на Земљу. Очекује се да ће достићи удаљеност већу од 402.336 километара, чиме ће поставити нови рекорд за најудаљенији лет људи од Земље.

Пут до ове мисије био је дуг и селективан. Када је НАСА отворила конкурс за нове астронауте 2024. године, пријавило се више од 8.000 кандидата, а изабрано је само десет.

Кристина Кох је претходно била међу 18 астронаута разматраних за Артемис програм, а иза ње су године интензивних припрема и обуке за летове у дубоки свемир.

Артемис ИИ је део ширег програма покренутог 2017. године са циљем успостављања дугорочног присуства људи на Месецу. Мисија представља други корак у том плану, након беспилотног теста Артемис I.

Наредне фазе укључују: Артемис III, планиран за средину 2027. године, који би могао да донесе прво слетање људи на Месец у модерној ери и Артемис IV, планиран за 2028. годину, са циљем даљег развоја инфраструктуре у лунарном простору.

Иначе, поред учешћа Кристине Кох, мисија доноси још неколико важних "првих": Џереми Хансен је први Канађанин који ће летети око Месеца, док је Виктор Гловер први астронаут друге боје коже у мисији ка Месецу.