broken clouds
22°C
04.06.2026.
Нови Сад
eur
117.3182
usd
100.6764
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

НЕМОЈТЕ ДА ВАС МЕСАРИ ПРЕВАРЕ! Разлика између свеже и старе ЈАГЊЕТИНЕ види се на први поглед, ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ на ово

08.04.2026. 16:36 16:46
Пише:
Извор:
Дневник/Курир
a
Фото: freepik, ilustracija

Цене меса расту, а на европско тржиште стиже јефтинија аустралијска јагњетина — стручњаци упозоравају на могуће последице по произвођаче и купце.

Грађани су ове године јагњетину за Ускрс плаћали 20 евра по килограму, што је раст од осам евра у односу на прошлу годину. Потражња је велика, а понуда мала, па домаћи узгајивачи могу наплаћивати колико желе. Ипак, то би се ускоро могло променити.

Наиме, након што су Европска унија и Аустралија 24. марта потписале историјски споразум о слободној трговини којим се знатно смањују царине, у Европу ће стићи аустралијско месо по повољнијим ценама. Споразумом се укида више од 99 одсто царина на извоз робе из ЕУ у Аустралију, а очекује се и раст европског извоза до 33 одсто у наредних десет година.

Задранин Горан Крнчевић у животу је радио као месар и поморац, а пробао је и аустралијску јагњетину, за коју каже да је добра. "Пробао сам је у једном америчком ресторану“, рекао је у разговору за ХРТ.

Ниска цена производње

А како препознати добру јагњетину? Месар Јосип Вањак каже да мора бити розе боје.

a
Фото: freepik, ilustracija

"Она мора да буде живахна, да није укочена. Ребра морају бити мала. Не смеју бити велика. То је стара јагњетина.“ Задарски печењар Илија истиче како људи највише воле домаћу — личку, буковачку и пашку. Иако ће Европска унија увести систем квота, чак и та количина забрињава узгајиваче оваца.

"У Аустралији је другачији начин производње. То су велике фарме, ниска је цена производње. Они имају отприлике 30 одсто нижу цену те јагњетине. Тако да ће то заиста утицати на наш сектор сточарства“, навео је Даниел Сегарић, прочелник Задарске жупаније за пољопривреду.

У Задарској жупанији једва има 80 хиљада оваца. Пре две године било их је десет хиљада више. Верује се да ће велике фарме у унутрашњости имати проблем, односно да ће узгајивачи у унутрашњости имати веће потешкоће од пашких узгајивача.

Од поља до стола

Проблем неће имати само узгајивачи јагњади. Наиме, један од најосетљивијих делова споразума, око којег су се годинама ломила копља, јесте увоз говедине. ЕУ ће, према споразуму, отворити две царинске квоте за аустралијску говедину у укупном износу од 30.600 тона, при чему ће око 55 одсто те количине улазити без царине.

Управо та чињеница изазива забринутост међу европским, па тако и хрватским произвођачима, иако према одредбама споразума аустралијска говедина намењена ЕУ мора задовољити строге услове, долазити из посебно сертификованих ланаца производње, уз потпуну следљивост и без употребе хормонских промотора раста.

a
Фото: freepik, ilustracija

Другим речима, реч је о месу које мора бити усклађено са европским стандардима безбедности хране. Ипак, то не значи да ће тржишни притисци изостати, посебно када се узму у обзир цене аустралијске говедине за коју многи упозоравају да ће бити јефтинија од домаће. На то је недавно у разговору упозорио нови председник Удружења за тов и узгој јунади Baby Beef, Дино Гелемановић, уједно власник и директор породичне фарме Пољо-Давор, која се бави заокруженом производњом говеда "од поља до стола“, са око 400 грла.

Строги стандарди

"Сваки такав уговор којим месо без царине долази на европско тржиште сигурно ће угрозити произвођаче у целој Европској унији, а самим тим и код нас“, упозорава Гелемановић. Додаје да је проблем додатно наглашен слабијом куповном моћи домаћих грађана:

"Аутоматски ће јефтиније месо, лошијег квалитета, долазити управо на наше тржиште.“

Иако ЕУ има најстроже стандарде производње хране, Гелемановић истиче да конкуренција из трећих земаља често долази из система са другачијим условима. „У ЕУ имамо најконтролисанију производњу — контролишу се пестициди, тешки метали и сви остали параметри. У остатку света немају такве ригорозне услове и аутоматски смо у неповољном положају када такво месо дође на наше тржиште“, каже, додајући да упркос томе што у Европу из Аустралије према споразуму не сме стићи тзв. „хормонска говедина“, сумња да ће се то у пракси остварити.

„Папир трпи све, тако да мислим да и у том случају могу написати на декларацији шта хоће. Колико ће то Европа контролисати на улазу, поучени искуством других производа, мислим да неће бити неких ригорозних контрола“, додаје.

Курир Бизнис/Дневно.хр

Извор:
Дневник/Курир
Пише:
Пошаљите коментар