ПАКАО НА АЕРОДРОМИМА ЕВРОПЕ! Нови систем прави хаос, путници пропуштају летове

Више од 100 путника EasyJet-а није успело да се укрца на лет из Милана ка Манчестеру након вишесатног чекања на граничној контроли, а сличне ситуације већ се бележе и на другим европским аеродромима у првим данима пуне примене новог система.

Гужве на аеродрому Милано Линате (LIN) настале су непосредно након пуне примене Европског система уласка и изласка (Entry/Exit System – EES), који је увео обавезне биометријске провере за држављане земаља ван Европске уније. Путници сада морају да прођу кроз скенирање лица и узимање отисака прстију при сваком уласку и изласку из Шенгенске зоне, што је значајно продужило време обраде на граници.

Иако је Линате привукао доста пажње, исти образац већ се бележи широм Европе. На појединим аеродромима чекања достижу два до три сата, путници не успевају да стигну до излаза за укрцавање, а авиони полећу са празним седиштима. У Бечу (VIE) су јутарњи поласци забележили управо такве ситуације, док су у Шпанији и Португалу локалне власти у појединим тренуцима морале да привремено ублаже или обуставе примену система како би смањиле застоје.

У првим данима примене постало је јасно да систем уводи потпуно нову динамику проласка кроз аеродром. За разлику од досадашње контроле пасоша, где је преглед трајао свега неколико секунди, сада сваки путник пролази кроз детаљнији процес који укључује биометрију и додатна безбедносна питања. Када се то помножи са хиљадама путника у шпицу, долази до загушења које се брзо преноси на читав оперативни ланац.

За авио-компаније проблем додатно компликује чињеница да не могу једноставно да одложе полазак и сачекају путнике. Сваки лет има додељен тачан слот за полетање, а кашњење значи губитак тог термина и померање у распореду. Уз то, посаде имају строго дефинисана ограничења радног времена, па дуже чекање може довести до тога да лет уопште не може да се реализује. Због тога авиони у пракси често полећу без дела путника који су остали у редовима на контроли.

Финансијске последице већ су видљиве. Поједини путници наводе велике трошкове за алтернативне руте, смештај и додатни превоз. У неким случајевима морали су да путују преко других градова или да мењају дестинације доласка, што је додатно компликовало наставак путовања.

Иако многи очекују заштиту кроз европску регулативу о правима путника, ситуација је правно сложенија него што се на први поглед чини. Будући да узрок кашњења није авио-компанија већ гранична контрола, овакви случајеви се најчешће третирају као ванредне околности. То у пракси значи да путници немају аутоматско право на новчану накнаду, већ евентуална помоћ зависи од политике компаније или путног осигурања.

Индустријска удружења попут ACI Europe и Airlines for Europe већ су упозорила да ограничена флексибилност система додатно отежава ситуацију. За разлику од ранијег режима, сада није могуће у потпуности суспендовати примену EES-а у случају великих гужви, већ само делимично, што ограничава реакцију надлежних служби.

Иако се очекује да ће се оперативни процеси временом стабилизовати, први дани пуне примене показују да EES доноси трајну промену у начину проласка кроз европске границе. Дуже чекање више неће бити изузетак већ нова реалност, посебно у периодима појачаног саобраћаја.

За путнике то значи једноставно правило: долазак на аеродром знатно раније више није препорука, већ нужност.

(Aero.rs)