КОЗМЕТИКА МОЖЕ И БЕЗ СИНТЕТИКЕ Колаборација домаћих и словеначких истраживача донела вредне резултате

Међутим, унутар тог експанзивног тржишта, све је више и потрошача који траже производе без синтетичких хемијских једињења или са минималним количинама, сматрајући такве козметичке препарате безбеднијим за употребу. То и није нелогично, будући да се међу козметичким састојцима поједини конзерванси, као што су парабени, фталати или мириси, сматрају ендокриним ометачима, те могу изазвати алергијске реакције или иритацију коже. 

Ови захтеви су резултирали новим приступима и иновацијама у козметичкој индустрији и, као одговор на то, развијени су многи нови производи са састојцима природног порекла, углавном добијеним из биљака. 

Тим правцем кренули су и истраживачи са Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу и њихове колеге са Фармацеутског факултета у Љубљани, заједнички развијајући идеју да се коришћењем састојака ботаничког порекла у циљу адекватне заштите козметичких производа од контаминације микроорганизмима употреба тренутних синтетичких конзерванса смањи на најмање могуће концентрације. 

– Иако се ови састојци ботаничког порекла користе у козметичким производима због својих фармаколошких својстава, њихов потенцијални антимикробни капацитет у таквим производима често се занемарује  – каже за „Дневник” др Владимир Михаиловић, ванредни професор на крагујевачком ПМФ-у. – Дуги низ година сарадници из моје групе и ја се бавимо истраживањем лековитих биљака и ниховом потенцијалном применом, а велики део тих истраживања управо се односио на испитивања антимикробног потенцијала лековитих биљака и секундарних биомолекула, који су пореклом из природе и природних производа. Резултати које смо добили упућивали су на то да лековите биљаке и природни производи имају добар антимикробни потенцијал и хтели смо да одемо и корак даље: да тај потенцијал применимо конкретно у неком производу.

Резултати пројекта првенствено су значајни за козметичку индустрију, која већ користи природне састојке

За почетак истраживачи су одабрали неке најчешће састојке козметичких производа биљног порекла, а то су екстракти невена, кантариона, жалфије и прополиса, те су, кроз низ експеримената, утврдили да у концентрацији од четири одсто ови екстракти могу да допринесу конзервирању козметичког производа. 

– Направили смо један тип емулзије за топикалну апликацију и додали смо тих четири одсто ових екстраката и показали да микробиолошка стабилност саме формулације уз помоћ ових екстраката и без додатка синтетичког конзерванса може да буде око месец дана. У следећој фази смо хтели да видимо каква је интеракција наших екстраката са синтетичким конзервансом. Употребили смо конзерванс који је се најчешће користи у природној козметици, бензил-алкохол у комбинацији са дехидросирћетном киселином, и показало се да свега 0,5% овог конзерванса у комбинацији са поменутим екстрактима зауставља раст различитих микроорганизама који могу да контаминирају саме козметичке производе. 

Без обзира на то што су крагујевачки и љубљански научници добили позитивне резултате у овим in vitro лабораторијским истраживањима, и сами кажу да је потребно за сваку формулацију резултате проверити. Јер постоје шаролике козметичке формулације, неке садрже више воде, друге опет више уља, тако да крајњи суд о томе да ли одређени узорак екстракта или етароског уља може да се користи у смањењу синтетичког конзерванса представља тзв. челенџ тест за сваку козметичку формулацију. 

– За сада смо добили одличне резултате у лабораторији, дакле са мањим количинама узорака, тако да је следећа фаза да се цео концепт испита у реалним условима, на индустријским количинама – наводи проф. Михаиловић. – У следећем кораку такође планирамо да скупимо што више података за што већи број узорака: биљних екстраката, етарских уља... и како они могу да допринесу конзервирању производа. Јер циљ је да се у перспективи развије богата база података и на њу наслоњена апликација, где би произвођачи уносили своје формулације и добијали калкулацију количине конзерванса, ако се му додају различити екстракти и етарска уља које имају антимикробне особине, која је довољна за тај тип формулације да би производ микробиолошки био стабилан.

Мирослав Стајић