АКО ВАМ НОКТИ ПОЖУТЕ И КРЕНУ ДА СЕ ОДВАЈАЈУ, МОЖДА ЈЕ КРИВО МАНИКИРАЊЕ: Лечење може да буде досадно и дуготрајно
Ако сте приметили да вам се нокти на ногама претварају у канџе, имате разлога за бригу. Не, не претварате се у голума, већ је највероватније да сте успели да зарадите – гљивице. Оне се најчешће населе испод ноктију на ногама, мада неке осетљиве категорије, као што су дијабетичари, могу да их запате и на прстима.
Гљивице на ноктима све су чешће и све теже се лече, а разлози за то су бројни – од старења становништва до савремених навика попут ношења затворене обуће, бављења спортом и коришћења заједничких влажних простора. Ова инфекција, стручно названа онихомикоза, представља значајан здравствени проблем јер споро реагује на терапију, често се враћа и може да траје месецима, па и дуже од годину дана. Процењује се да погађа око 10 одсто популације.
Према речима др Маријe Јаковљевић, гљивице нападају нокат разграђујући кератин, због чега он мења боју, постаје задебљао, ломљив и временом може да се одвоји од подлоге. - Најчешће се јављају на ноктима стопала, посебно на палчевима, јер им погодују влага, топлота и ситне повреде настале у обући. Ризик је већи код старијих особа, оболелих од дијабетеса и псоријазе, као и код оних са ослабљеним имунитетом или лошом циркулацијом – каже др Јаковљевић и додаје. - Инфекција се најчешће преноси у базенима, свлачионицама и тушевима, али и преко заражених површина или прибора за негу ноктију. У почетку су симптоми једва приметни – бледе или жућкасте промене и благо листање, али како болест напредује, нокат се деформише, задебљава, јавља се бол, па чак може доћи и до његовог губитка.
Опрез с алтернативом
Иако се често користе народни и алтернативни препарати, попут етеричних уља, њихова ефикасност није довољно доказана и могу помоћи само код најблажих облика. Слично важи и за ласерске третмане, који се користе као допуна, али не и као основна терапија.
Лечење је дуготрајно и често захтевно, поручује докторка. Код блажих облика користе се локални препарати, попут лакова и крема, али они имају ограничен домет јер тешко продиру у дубље слојеве нокта. У тежим случајевима неопходни су лекови који се узимају орално, најчешће тербинафин или итраконазол, али они захтевају опрез јер могу утицати на јетру, па је потребна лекарска контрола.
Побољшање се може приметити тек након неколико недеља, а потпуно излечење тек када израсте нов, здрав нокат. Због тога терапију не треба прекидати чим се појаве први знаци побољшања. Додатни проблем представља све већа отпорност гљивица на лекове, што додатно отежава лечење.
Хигијена је важна, али сама по себи није довољна за излечење. Она, међутим, игра кључну улогу у спречавању ширења инфекције и њеног повратка. Препоручује се ношење удобне обуће од природних материјала, избегавање влаге, редовна дезинфекција прибора и обуће, као и опрез при коришћењу трајног лака, који може створити услове погодне за развој гљивица.
Свакако, потражите савет лекара, немојте ништа радити на своју руку. Мислим, догорело вам је до ноката.
И. Р.