”ОСИМ ИНДУСТРИЈЕ СВЕ ЈЕ У РАСТУ” Николић: Грађевинарство је јако високо, можда ће расти и читавих 10 одсто; НАЈВЕЋА КОЧНИЦА ЈЕ РАФИНЕРИЈА

"У прва два месеца стопа раста је била два одсто, али је у марту скочила на пет одсто, тако да је то три одсто за прво тромесечје. Вратили смо се на циљано, што је јако добро, и то је вероватно једна од највиших стопа раста у Европи, поготово у марту", рекао је Николић.

Он је за РТС навео да индустрија једина не доприноси расту, пре свега због кризе на Блиском истоку.

"Највећа кочница је Рафинерија, чији статус није решен, али чак је и она допринела резултату индустрије у марту. У прерађивачком сектору имамо међугодишњи раст од 8,4 одсто. Производња моторних возила имала је јако чврст и стабилан раст током целе прошле године и тај тренд се наставља", навео је Николић.

Према његовим речима, са производњом кокса и деривата нафте и покретањем Рафинерије, вратила се и хемијска индустрија, а у марту је добар резултат забележен и у производњи фармацеутских производа.

"Повратила се и прехрамбена индустрија која је целе прошле године била у проблему", истакао је Николић.

Николић је подсетио да се од прошле године у крагујевачкој фабрици производи "фијат гранде панда", у електричној хибридној верзији.

"Од почетка прошле године имамо покретање новог модела у крагујевачкој фабрици, што је још увек производ који има тражњу и за разлику од претходног модела 'фијат 500Л' који је у првој години достигао максимум, чини се да је овде производња лагано увећавана, па је тек крајем прошле почела производња верзије са мотором са унутрашњим сагоревањем", навео је Николић.

Он је нагласио да се производња шири као и да радници раде у три смене и викендом.

"Да ли је то био одговор на неизвесност на европском тржишту, јер ово је модел за европско тржиште, или опипавање тражње и покушај да се задовоље купци, али очигледно је да се производња шири", рекао је Николић.

Нагласио је да се бележи и јак раст промета у трговини на мало, до чак 14 одсто.

Како је нагласио, база са којом се пореди је нижа јер смо прошле године у марту имали протесте и краткорочне акције попут бојкота трговинских ланаца.

Николић је навео да очекује да ће се раст на том пољу одржати, ако цене остану стабилне.

Грађевинарство је такође извор раста и на то се рачунало.

"Држава инсистира на високом улагању у грађевинске пројекте, имамо капитално интензивна улагања, завршава се Експо, имамо друге пројекте у реализацији, али и приватни сектор улаже. Грађевинарство је јако високо, можда ће расти и читавих 10 одсто", рекао је Николић.

Предвиђања су и да ће пољопривреда имати много боље резултате него прошле године.

"Што се тиче првих усева, род је неупоредиво бољи него прошле године, све ће се то одразити на стабилност цена, јер храна је најдоминантнија у потрошачкој корпи", рекао је Николић.

Говорећи о предвиђањима ММФ-а, Николић је рекао да су њихова предвиђања увек конзервативнија, али да је прогноза раста свакако у опсегу од 2,7 до три одсто.

"Раст ће бити у том неком опсегу, ако пођемо од претпоставке да се ништа битније неће погоршати. Неизвесност је висока, с тим смо и ишли у сагледавање аранжмана јер ова ситуација је неупоредива са кризама од претходних година", истакао је Николић.

Указао је да имамо велики ризик због пораста цена енергената које увозимо – природног гаса и нафте, али и подсетио да држава реагује из резерви, као и да се одрекла фискалних прихода.

"То ће бити довољно за ову годину ако не дође до даљих погоршања, онда ћемо на друге начине реаговати. Ако се даље не погорша, са инфлацијом нећемо имати проблем и самим тим ће се то позитивно одразити на реалне стопе раста промета и услуга и на томе се заснива пројекција, на релативно високом расту", објаснио је Николић.

Он је закључио да има пуно добрих вести и оптимизма јер је осим индустрије све у расту.

"Показало се да је индустрија у стагнацији, што је узимајући у обзир околности и добро", закључио је Николић.

Предвиђања су и да ће пољопривреда имати много боље резултате него прошле године.

Економски показатељи Србије у прва три месеца ове године знатно су бољи него што је предвиђено.

То је саопштило Министарство финансија након разговора с представницима мисије ММФ-а у Београду.

БДП је, према флеш процени, порастао за три одсто. Очекивања су премашили и индустријска производња и промет у трговини на мало.