ТЕЛЕГРАМОВ АДУТ ОСВАЈА СВЕТ Toncoin постаје нови играч у финансијама
Криптовалуте одавно више нису егзотична појава резервисана за технолошке ентузијасте и уски круг инвеститора.
После година успона, падова и сумњи, криптотржиште је постало глобални финансијски простор који функционише паралелно са класичним берзама, банкама и традиционалним системима плаћања. Биткоин и етереум и даље су најпознатија имена у свету дигиталне имовине, али последњих година све већу пажњу привлаче и нове криптовалуте које покушавају да понуде брже трансакције, једноставнију употребу и ширу примену у свакодневном животу.
Међу пројектима који су у кратком року успели да привуку глобалну пажњу налази се и тонкоин (Toncoin, ТОN), криптовалута тесно повезана са платформом Телеграм, једном од најпопуларнијих апликација за комуникацију на свету. Он је главни токен блокчејна The Open Network (TON), пројекта који су 2018. године покренула браћа Павел и Nиколај Дуров, оснивачи Телеграма. Првобитно је развијан под именом Тelegram Open Network, с идејом да омогући брзе, безбедне и једноставне трансакције за огромну базу корисника Телеграма широм света.
Циљ овог токена био је стварање читавог екосистема који би, поред плаћања, подржавао децентрализоване апликације, паметне уговоре, складиштење података и различите Web3 сервисе. Пројекат је у почетку изазвао огромно интересовање инвеститора и током ICO понуде прикупио чак 1,7 милијарди долара. Ипак, 2020. године развој је заустављен због регулаторних проблема у САД. Nаиме, америчке власти годинама пажљиво прате платформу, нарочито због криптовалута, финансијских трансакција и затворених група. Управо је америчка Комисија за хартије од вредности (SEC) 2020. године зауставила оригинални пројекат Telegram Open Network, тврдећи да је продаја токена представљала нерегистровану понуду хартија од вредности. TON, међутим, није нестао. Пројекат је преузела open-source заједница која је наставила развој мреже, док је Телеграм касније поново пружио подршку и интегрисао TON као своје Web3 решење.
То није прва контроверза породице Дуров. Телеграм је годинама једна од најконтроверзнијих и најпраћенијих комуникационих платформи на свету, а Павел Дуров често се описује као „руски Марк Закерберг”, али и као човек који је истовремено у сукобу и са руским властима и са западним безбедносним структурама. Дуров је рођен у Русији, а широј јавности постао је познат као оснивач друштвене мреже VKontakte (VK), руског еквивалента Facebook-а. После сукоба са руским властима и, како је тврдио, притисака да дели податке корисника и цензурише садржај, напустио је Русију 2014. године. Од тада живи и послује ван Русије, а Телеграм је регистрован кроз сложену међународну структуру компанија.
Руси нам појачали интересовање за Телеграм
И у Србији је интересовање за TON последњих година знатно порасло. Са доласком већег броја страних држављана Телеграм је постао једна од главних платформи за комуникацију, а паралелно је расла и употреба за TON криптовалутом. Формиране су локалне заједнице, организовани догађаји и окупљања ентузијаста и програмера, а TON је постепено постао део домаће криптосцене.
Корисници у Србији сада могу да купују, продају, шаљу и примају тонкоин преко ECD Wallet-а, што омогућава директну трговину за динаре и лакши приступ овом екосистему. TON тако постаје занимљив не само инвеститорима, већ и програмерима, фриленсерима и корисницима који желе брже дигиталне трансакције.
Ова платформа данас је потпуно доступна у већини земаља Западне Европе и има огроман број корисника у Nемачкој, Француској, Италији, Шпанији и источној Европи. Посебно је популаран међу крипто заједницама, ИТ сектором, новинарима, активистима и корисницима који траже већу приватност комуникације. Телеграм је посебно распрострањен у Русији, Украјини, Србији, Уједињеним Арапским Емиратима, Индији, Ирану и многим земљама бившег СССР-а. Током рата у Украјини постао је један од главних канала за ширење информација, али и пропаганде обе стране. Користе га државне институције, медији, војни аналитичари, али и обични грађани. Управо је веза са Телеграмом један од кључних разлога популарности Toncoina, који је сада доступан и корисницима у Србији преко ECD Wallet-а, што значи да се овом криптовалутом може трговати и на домаћем тржишту.
Корисници ове апликације могу директно унутар Телеграма да шаљу и примају TON криптовалуту, што је дигитална плаћања приближило милионима људи. Телеграм данас има више од 900 милиона корисника широм света, а интеграција криптовалуте у саму апликацију многи виде као важан корак ка масовнијој употреби дигиталног новца.
Популарност тонкоина порасла је и захваљујући великом броју игара и mini-app пројеката на Телеграм-у. Игре попут Hamster Kombat и Notcoin током 2024. године привукле су десетине милиона корисника кроз такозвани play-to-earn модел, у ком играчи кроз активности у игри освајају токене. Hamster Kombat је, према подацима пројекта, достигао око 300 милиона корисника, док је Notcoin окупио више од 35 милиона људи.
Стручњаци оцењују да би наредне године могле донети још јачу интеграцију криптовалута у свакодневне апликације и комуникационе платформе, а управо се TON често помиње као један од пројеката који би у том процесу могли имати значајну улогу.
