МОЗАК СТРАДА ЗБОГ ОМИЉЕНЕ НАМИРНИЦЕ! Научници упозоравају: Свакодневно је уносимо, а може трајно оштетити памћење
Жеља за шећером некада је нашим прецима помагала да извуку максимум из ретких, енергетски богатих намирница
. Данас је ситуација потпуно другачија јер га конзумирамо у великим количинама. Претеран унос шећера, осим гојазности, дијабетеса и каријеса, могао би да доведе и до оштећења памћења.
Недавна студија, у којој су истраживани глодари, показала је да се оштећење памћења настало услед претераног уноса шећера не може у потпуности поправити ни након преласка на здравије навике у исхрани.
Смањење уноса шећера може побољшати памћење, али га не враћа на ниво особа које су се од почетка здраво храниле, показала је студија објављена у часопису Nutritional Neuroscience.
Непотпун опоравак памћења
Научници су анализирали резултате из 27 претклиничких студија на пацовима и мишевима како би утврдили колико су трајни ефекти нездраве исхране на мозак и памћење. Фокус је био на томе како прелазак са исхране богате шећером и мастима на здравију храну утиче на когнитивне способности.
– Наши резултати показују да побољшање квалитета исхране заиста помаже памћењу. Међутим, та побољшања нису била потпуна. Чак и након више недеља здраве исхране, памћење се није вратило на ниво забележен код животиња које никада нису конзумирале нездраву храну – рекла је главна ауторка студије Симон Рен, биопсихолошкиња са Технолошког универзитета у Сиднеју.
Шећер као главни кривац
Анализа је показала да су глодари, након преласка на здравију исхрану, постизали боље резултате на тестовима памћења од оних који су наставили са нездравом храном. Ипак, други показатељи можданих функција, попут опште активности или анксиозног понашања, нису показали доследна побољшања.
– Јасније побољшање памћења уочили смо након што је исхрана богата мастима замењена здравом. Међутим, исхрана са високим уделом додатог шећера показала је врло мало знакова опоравка. То указује на то да би шећер могао бити кључни фактор који ограничава опоравак памћења – навела је Рен.
Хипокампус на удару
Истраживања на глодарима важна су за издвајање утицаја исхране на памћење, објашњава виши аутор студије Мајк Кендиг, биопсихолог са истог универзитета.
– Код људи се промене у исхрани обично дешавају истовремено са променама у физичкој активности, расположењу и дневним навикама, што отежава издвајање утицаја саме исхране на функцију мозга – каже Кендиг.
У средишту свега налази се хипокампус, део мозга кључан за учење и памћење, али и за регулацију апетита. Раније студије на људима већ су повезале исхрану богату мастима и шећером са смањеним волуменом и слабијом функцијом хипокампуса.
– Наши налази показују да промена исхране пре свега побољшава просторно памћење зависно од хипокампуса, наглашавајући да је овај део мозга посебно осетљив на промене у исхрани – навели су истраживачи.
Порука није песимистична, али јесте озбиљна
Стручњаци истичу да не треба очајавати због шећера који је већ конзумиран, већ схватити колико је важно што раније смањити његов унос.
– Постоји широко распрострањено уверење да се последице нездраве исхране лако могу поништити. Ови резултати сугеришу да је, бар када је реч о памћењу, ситуација можда сложенија, посебно код исхране богате додатим шећером – закључио је Кендиг.
Побољшање квалитета исхране и даље има велики значај, али заштита здравља мозга могла би да зависи и од избегавања дуготрајне изложености нездравој исхрани, а не од претпоставке да се њене последице увек могу у потпуности уклонити.
