ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА УЛАЗИ У БИЗНИС АИ алати убрзавају послове и двадесет пута
Конференција „Погон“, у организацији ICT Hub-а, одржаној у Ложионици у Београду окупила је представнике компанија, консултанте и стручњаке, а тема није била типична ИТ-јевска, већ је представљала својеврсно отварање врата ка употреби вештачке интелигенције и у секторимакоји се на ову алатку све више ослањају.
Дакле, у фокусу су биле компаније које већ примењују АИ у пословању, али и фирме које желе да се на време укључе у АИ утакмицу. Наравно, питање које је свима „висило“ изнад глава било је „ко ће од овога имати штете“, а свеобухватне анализе зато нису биле усмерене само на погодности примене АИ у пословању.
Мини-анкета међу учесницима показала је да две трећине људи у бизнис сектору већ користи неку од алатки вештачке интелигенције, али је много мање њих позитивно одговорило на питање да ли постоје прописи и ограничења у фирми, везани за коришћење вештачке интелигенције.
Управо због тога, током целодневног програма разговарало се о томе како AI увести тако да донесе стварну пословну вредност, али и како поставити правила која омогућавају безбедну и контролисану употребу нових технологија.
Како је речено на панелу „Ко преузима власништво над AI: одговорност, ризик и стварност увођења у компанијама“, на ком су учествовали Александра Јовић, оперативна директорка компаније Generali, Јасна Атанасијевић, директорка економског саветовања у EY-Parthenon и професорка Природно-математичког факултета у Новом Саду, данас већ можемо да говоримо о томе да коришћење АИ алата убрзава одређене радње и послове и двадесет пута, што отвара бројна питања брзине усвајања технологије. Наиме, како каже Александра Јовић, велике компаније већ имају тимове који раде на прављењу алатки намењених сопственом пословању, а оно што недостаје су прописи и време да се одређени систем примени.
Шта ми имамо од тога?
Мислим да тема вештачке интелигенције престаје да буде тема конференција и да је сада већ ушла у сале за састанке и почела да буде, како да кажем, пословни проблем, пословни изазов — или како већ то да формулишемо. – каже Коста Андрић, извршни директор ICT Hub-а. - Из мог личног искуства у раду са менаџментом фирми, број један проблем је следећи: урадили смо едукацију, можда одобрили неки алат и сада људи реагују да им је лакше, да брже раде. Али на крају дана имају проблем да поставе питање, као власници бизниса, као шефови одељења: „Шта ми имамо од тога?“ То је питање на које је најтеже одговорити на тржишту.
Овде се ради о потпуно новом начину рада, ми се с тиме никада до сада нисмо срели, и све се развија огромном брзином. Морамо с једне стране да будемо брзи у примени вештачке интелигенције, док истовремено покушавамо да што је могуће брже укључимо све раднике у нове послове.
Две трећине људи у бизнис сектору већ користи неку од алатки вештачке интелигенције
Дарко Марјановић, суоснивач и генерални менаџер компаније Things Solver, говорио је о правилима која откључавају шире усвајање вештачке интелигенције у организацијама, док је Тамара Завишић, GRC консултанткиња из компаније Zavisic Consulting, у предавању „AI је већ ту: како повратити контролу“ отворила тему управљања употребом AI алата и успостављања механизама контроле у организацијама.
О практичном путу од почетног експериментисања до конкретних пилот-пројеката говорио је Миодраг Пешовић, руководилац за податке и вештачку интелигенцију у Уникредит банци, у оквиру предавања „Од хаоса података до AI пилота: почни мало, почни безбедно“.