СВЕ ВИШЕ ЕВРОПСКИХ ДРЖАВА ОБЕЗБЕЂУЈЕ БЕСПЛАТНЕ ОБРОКЕ ЗА ЂАКЕ Ево како то утиче на њихово понашање у учионици
Широм Европе тренутно се воде расправе о квалитету образовања, менталном здрављу деце и порасту сиромаштва, а ново истраживање показује да једно једноставно решење има много бољи ефекат него што се раније мислило.
Према најновијој анализи америчких и јужнокорејских научника, школе које су увеле бесплатне оброке бележе мањи број суспензија ученика и боље понашање у учионицама.
Резултати су показали да је број суспензија међу млађим ученицима опао за око 10 одсто у школама које су увеле бесплатне оброке, док је код старијих ученика тај пад износио око шест процената.
Научници сматрају да ефекат није повезан само са бољом исхраном, већ и са осећајем једнакости и социјалне инклузије. Другим речима, када сва деца имају приступ истом оброку, смањује се стигма око сиромаштва, али и стрес који утиче на концентрацију, понашање и емоционалну стабилност ученика.
„Бесплатни оброци немају везе само са нутритивним политикама, већ су и алат за побољшање једнакости и односа међу ученицима“, изјавио је Андрес Куадрос Мењака са Универзитета Северне Ајове.
Европа подељена по питању школских оброка
Пракса бесплатних оброка у европским државама значајно се разликује од земље до земље. Неке државе већ деценијама имају програме бесплатне исхране у школама, док друге помоћ пружају само социјално угроженим породицама.
Према подацима Европске комисије и истраживачког конзорцијума за исхрану у школама, Финска, Шведска и Естонија спадају међу земље које свим ученицима обезбеђују бесплатне оброке током обавезног школовања.
Са друге стране, супротно очекивањима многих, Данска и Норвешка немају националне програме бесплатних оброка у школама. У многим државама користе се комбиновани модели, а помоћ се додељује само у одређеним узрастима или породицама са нижим приходима.
Посебно је занимљив пример Хрватске, која је након пандемије и притиска јавности прешла са циљаног система помоћи на универзалне бесплатне оброке за сву децу до 15 година. Тиме је обухват ученика повећан са око 30 на готово 100 процената.
Више од хране: питање здравља, сиромаштва и будућности
Питање бесплатних школских оброка у Европи постаје све важније због бројних социјалних показатеља и користи које доноси. Према подацима ЕУ, готово четвртина деце, око 24,7 одсто, била је у ризику од сиромаштва или социјалне искључености током 2022. године.
Истовремено, стручњаци упозоравају на пораст броја гојазне деце и све лошије прехрамбене навике. Због тога школе све чешће постају место где се не обликују само будући интелектуалци, већ и здравље читавих генерација.
Ранија истраживања указују да бесплатни школски оброци доприносе бољој концентрацији, редовном похађању наставе и смањењу глади међу децом. Нова анализа сада додаје још један важан аргумент у корист увођења ове праксе — квалитетнија и доступнија исхрана позитивно утиче и на атмосферу у учионици.
У времену када европске државе трагају за начинима да смање социјалне разлике и унапреде ментално здравље младих, бесплатан школски оброк изгледа да више није само питање социјалне помоћи, већ улагање у праведније друштво.