ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Чудесни црни пинои

 У те ватрене присталице спадају како потрошачи тако и виноградари и енолози половине света. С одушевљењем се прати како  непрекидно, у буквално свим земљама које производи црни пино, ничу страствени произвођачи који се одлучују да гаје ово грожђе, који као хипнотисани одлазе на ходочашће у Бургундију, у неукротивој жељи да проникну у недокучиве тајне ове лозе.

Зато је пино ноар парадигма црног грожђа за многе, разговарало се пре више година на једној професионалној дегустацији у Барселони, у Шпанији. 

На констатацију да је буквално немогуће не постати доживотни заробљеник када се проба његово велико вино било је и оних који су се позивали на неоспорну племенитост још неких аутохтоних сорти, попут темпраниља у Шпанији или италијанских небиола и санђовеза, која су такође у стању да саме дају узбудљива вина. 

Уследио је одговор за разлику од пиноа црног, који нуди сјајне примерке изван своје родне Бургундије да још нико није пробао ниједан темпраниљо, небиоло или санђовезе који би ван својих природних граница дао нешто стварно величанствено.

Дакле, овој сорти, због њене способности да усамљена даје изванредна вина, задржавајући есенцију заједничког именитеља која је чини лако препознатљивом, и то не на мало места ван њене вољене Бургундије, додељује се с обазривошћу, поштовањем и понизношћу, титула краљице сорти црног вина. 

Истина, иза тога стоје страховити напори које улажу виноградари-винари половине света, прави фанатици овог грожђа, у покушају да разоткрију његове тајне и направе најбоље вино које околности допуштају. То је паклени рад пошто се ради о до крајњих граница ћудљивој црној сорти.

Немачка, познатија по својим белим винима, посебно по величанственим сувим и слатким ризлинзима, добар је пример за то. Црни пино, или боље речено шпетбургундер (нем. Spatburgunder) - што је његов уобичајени назив, најчешће је гајена сорта црног грожђа и чињеница је да је Немачка постала трећа земља у свету по површини на којој се она гаји, после Француске и Сједињених Држава. 

Традиција шпетбургундера потиче из давнина: у славној регији Рајнгау (Rheingau) у освит 16. века, већ је било уобичајено његово конзумирање. Дуго су то била слаткаста вина без репутације. Све до деведесетих година када се пробудила страст према овом вину: саде се нови, квалитетнији клонови, смањују приноси, примењују бургундијске винарске технике.

У исто време долази и до климатских промена: глобално отопљавање омогућује да се на те географске ширине прошире области погодне за адекватно сазревање црног грожђа које захтева вишу средњу температуру од белог. 

Вина која се производе у јужнијим регијама данас уживају репутацију у свету, неупоредивих са некадашњим бледим и водњикавим винима. Међи њима има и великих винарских звезда.

Нови свет: Аустралија, Нови Зеланд, државе Калифорнија и Орегон у Сједињеним Државама и, у мањој мери, Јужна Африка и Чиле, годинама доказују како митска Бургундија не држи монопол на велики црни пино. Нови свет постао је други дом за црни пино науштрб Старог континента. 

Нови свет је имао много већу слободу да експериментише са разноврсним сортама грожђа. За разлику од Европе, не мора да се суочава са нормативима географског порекла, са законима о ауторизованим сортама, коришћењу наводњавања, или максималним родом по хектару...

Други важан аспект, будући да црни пино тражи довољно свежу климу како би одложио зрење и тако имао довољно времена да развије своје изразите мирисе - генерално посматрано, виногорја јужне хемисфере обухватају разноврсније области свеже климе него што је то случај у северној. 

Узрок томе је већа глобална пропорција водених површина у односу на континент, што за последицу има умереније температурне разлике. Довољно је погледати мапу са главним виноградарским регијама у свету да би се то уочило.

Најочигледнији пример је Нови Зеланд. Калифорнија и Орегон, наравно не улазе у ту групу пошто се налазе на северној хемисфери, али је утицај Пацифика тамо огроман. Нови свет се тако издигао као најчвршћа алтернатива Бургундији, показујући да се неопходно држати чувене француске регије да би се доживело усхићење у чаробним мирисима и врхунској финоћи једног великог црног пиноа.

На Новом Зеланду црни пино се гаји у свежијим областима, то јест у јужном делу северног острва и на јужном острву. Област Централни Ортаго је са својих 45 степени јужне географске ширине, најјужније престижно виногорје у свету. 

У односу на Бургундију, вина црног пиноа са Новог Зеланда обично показују нарочито обиље воћа, са више зачинских арома и арома тамјана. У устима дају осећај необичне воћне сласти и блажих танина, изненађујуће зрелих. Ниво алкохола је обично близу 14 степени, за степен више него у Бургундији. Имају карактеристичну живахну киселост.

Чиле и Јужна Африка јасно одражавају природу црног пиноа. Чиле се по стилу може упоредити са Новим Зеландом, са нешто блажим интензитетом арома које погађају свиленкастост црног пиноа. Јужноафрички примерци више нагињу аромама бибера, са заокруженом структуром, богатом и слаткастом, у бургундијском стилу.

С великог путовања по светским виногорјима, враћамо се у Срем, који у планетарном таласу црни пино има све запаженије место. О томе идуће недеље.