ЗАШТО НЕКИ ПУШАЧИ НИКАД НЕ ОБОЛЕ ОД РАКА? Научници открили шта може да направи пресудну разлику
Зашто неки дугогодишњи пушачи никада не оболе од рака плућа, док се ова болест јавља и код људи који никада нису запалили цигарету?
Или зашто се рак коже не развије код свих који су годинама изложени сунцу? Одговор на ова питања могла би да понуди нова студија објављена у научном часопису Nature, која указује да значајну улогу има наследна генетика.
Научници су први пут представили доказе да генетска структура сваког појединца може значајно да утиче не само на ризик од настанка рака, већ и на начин на који се тумор развија након оштећења ДНК.
– Ова студија пружа снажан доказ да наследни гени могу имати велики утицај на развој рака након оштећења ДНК – рекао је Сем Годфри из организације Cancer Research UK.
Исти ризик, различит исход
Истраживачи су утврдили да чак и мале наследне генетске разлике могу да промене начин на који се тумори развијају код особа изложених истим факторима ризика.
Према њиховим резултатима, генетска основа појединца утиче на то које ће се мутације задржати, како ће тумор напредовати и, потенцијално, како ће реаговати на лечење.
– Први пут смо успели да покажемо колико генетска позадина утиче и на процесе настанка мутација и на путеве који воде до развоја тумора – рекао је руководилац истраживања Данкан Одом.
Анализирано готово 600 тумора
У оквиру истраживања коришћене су четири генетски различите групе мишева, како би се што верније приказала генетска разноврсност која постоји и код људи.
Све животиње биле су изложене истој количини диетилнитрозамина, супстанце која оштећује ДНК и може се наћи у дуванском диму и појединим прерађеним намирницама.
Иако су услови били идентични, тумори су се код различитих група развијали различитим путевима.
Научници су анализирали готово 600 тумора и утврдили да су, иако су на крају активирали исте биолошке механизме који подстичу раст рака, до тога дошли различитим генетским променама.
Могућност персонализованог лечења
Аутори студије сматрају да би ово откриће могло да има велики значај за рано откривање рака, процену ризика и развој персонализоване медицине.
Према њиховим речима, наследна генетика могла би да утиче и на то како пацијенти реагују на терапије које делују оштећењем ДНК тумора, укључујући поједине врсте хемиотерапије и радиотерапије.
– Начин на који пацијенти реагују на лекове против рака вероватно зависи и од њихове наследне генетике, што би у будућности могло да доведе до прилагођавања дијагностике и терапије сваком пацијенту – истакла је Сара Ејткен са Медицинског факултета Универзитета Јејл.
Потребна су додатна истраживања
Иако су резултати веома охрабрујући, научници наглашавају да су неопходна додатна истраживања како би се потврдило да исти механизми важе и код људи.
Уколико се то покаже тачним, ово откриће могло би значајно да промени разумевање настанка рака и отвори пут прецизнијој превенцији, ранијем откривању болести и ефикаснијем избору терапије.