ФРУШКА ГОРА СВЕ СКУПЉА ЗА ОНЕ КОЈИ ТРАЖЕ МИР Ириг и Сремски Карловци предњаче по расту цена викендица

У односу на исти период прошле године, просечна цена порасла је за 18,21 одсто, показују подаци Републичког геодетског завода (РГЗ).

Ипак, податке о кретању цена викендица треба посматрати са извесном резервом, с обзиром на то да је реч о тржишту са релативно малим бројем реализованих купопродаја.

„Суштински, имамо малу стопу промета и када се појави нека некретнина са високом или ниском ценом, она може значајно да промени статистику. Ако имате 100 некретнина и појаве се три које су скупље, то већ може да промени просек за неколико процената“, објашњава за Бизнис.рс лиценцирани проценитељ некретнина Милић Ђоковић.

У статистичку анализу РГЗ-а укључени су подаци о викендицама код којих је површина земљишта под објектом већа од 20 квадратних метара, код којих је врста правног посла купопродаја, а прометовани удео 1/1.

Највише цене у Новом Саду, највећи промет у Инђији

Међу градовима и општинама обухваћеним анализом РГЗ-а, највиша просечна цена викендица у првом полугодишту забележена је у Новом Саду – 90.678 евра, док је медијална цена износила 95.000 евра. Просечна цена била је 19,99 одсто виша него у истом периоду прошле године.

Следи Сопот са просечном ценом од 77.222 евра, док је у Сремским Карловцима она достигла 71.244 евра. Управо у тој општини забележен је и највећи међугодишњи раст просечне цене од чак 105,42 одсто.

У Иригу је просечна цена викендице износила 50.600 евра, уз међугодишњи раст од 95,30 одсто, док је у Гроцкој просечна цена достигла 52.750 евра, што је 63,36 одсто више него годину дана раније. Највећи број прометованих викендица забележен је у Инђији.

Ђоковић оцењује да снажан раст цена у Сремским Карловцима и Иригу није изненађење, имајући у виду њихов положај између Београда и Новог Сада.

„То је Фрушка гора, између Новог Сада и Београда. Сремски Карловци, Ириг, Чортановци и друга места око Фрушке горе имаће све већу цену. Њихова предност је што су између два велика, односно централна града у Србији“, каже Ђоковић.

Према његовој оцени, близина великих градова биће један од кључних фактора који ће одређивати будућу потражњу за викендицама.

„Фрушка гора остаје нека врста оазе између Новог Сада и Београда. Слична је ситуација и са локацијама око других већих градова, али су Београд и Нови Сад довољно близу да је тај ефекат још израженији“, наводи он.

Викендице све више постају куће за живот

Промена намене викендица такође утиче на потражњу. Део купаца више их не посматра само као место за повремени одмор, већ као алтернативу за живот у граду. Наш саговорник истиче да је живот у граду доста скуп, па се људи одлучују за овакве некретнине, које више нису само викендице, већ куће у којима може да се живи 24 сата дневно, 365 дана у години. На такву одлуку, према његовим речима, утиче и све распрострањенији хибридни начин рада, који људима омогућава да не одлазе свакодневно на посао.

Потражњу су, како додаје, подстакле и могућности повољнијег финансирања кроз стамбене кредите за младе, па део купаца тражи некретнине ван градских средина јер не може да приушти стан у граду.

„Људи желе да искористе добру понуду кредита, па купују куће око великих градова. Постоје и различите комбинације, на пример родитељи се преселе у кућу, док деца користе родитељски стан у граду“, објашњава Ђоковић.

Ширење градова додатно повећава значај приградских и оближњих локација, али није довољно да викендица буде само јефтина. За дугорочну потражњу важна је и инфраструктура.

„Око великих градова постоји примарна инфраструктура – струја, вода, пут, а у близини су и амбуланта, дом здравља, продавница и друге основне ствари. То је веома важно ако неко жели да тамо живи“, каже Ђоковић.

Насупрот томе, у удаљенијим и слабије развијеним крајевима проблем може бити свакодневно функционисање.

„У тим пасивним крајевима, примера ради, није лако пронаћи мајсторе – од електричара и водоинсталатера до зидара. Осим тога, инфраструктура је често слабије развијена, па није реткост да путеви буду непролазни већ са првим снегом. Таква дивљина јесте добра за бег од свакодневице, али се викендице све више купују као куће за живот, па су доступност и инфраструктура све важније“, каже Ђоковић.

Због тога очекује да ће се тржиште викендица све више концентрисати на неколико атрактивних локација, док ће некретнине у мање доступним крајевима остати јефтиније.

Где се данас највише траже викендице?

Док су цене викендица у Сремским Карловцима и Иригу снажно порасле, у Беочину је просечна цена пала за 48,20 одсто, на 30.999 евра, а у Белој Цркви за 72,77 одсто, на 8.117 евра. Ђоковић сматра да овакве промене не треба аутоматски тумачити као пад потражње – „то су углавном статистички подаци који су у начелу тачни, али не морају да буду правило на тржишту“.

Према његовој оцени, код тржишта са релативно малим бројем реализованих купопродаја појединачне трансакције могу значајно да утичу на израчунату просечну цену, због чега међугодишње промене треба посматрати у ширем контексту.

Тражња је најизраженија на локацијама које комбинују природу, инфраструктуру и релативну близину већих градова.

„Фрушка гора, Рудник, Дивчибаре, Рајац и планине око већих градова. Јастребац око Ниша, локације око Крагујевца и Ваљева, затим подручја уз реке. Наравно, око Београда су стандард Авала и Космај“, наводи Милић Ђоковић, уз напомену да је заједнички именитељ тих локација добра повезаност са урбаним центрима.

Кућа пружа већи комфор, али носи и веће трошкове

Када је реч о избору између куће и апартмана у улози викендице, Ђоковић не сматра да постоји универзално правило. Кућа пружа већи комфор, двориште и додатне могућности, посебно ако се налази уз реку или у природи, али истовремено захтева већа улагања.

„Са друге стране, апартман је једноставнији за одржавање – боравиш у њему, а када кренеш само га закључаш. Трошкови су мањи, али је мањи и комодитет“, додаје Ђоковић.

Зато, према његовом мишљењу, куповину викендице не треба посматрати искључиво као инвестицију.

„Ако купите нешто где одете једном или два пута годишње, то је неисплатива инвестиција. За тај новац можете да изнајмите кућу било где и да уживате за неколико стотина евра“, каже он и закључује да би пре куповине требало направити реалну рачуницу – не само колико некретнина кошта, већ и колико ће коштати њено одржавање и колико ће је власник заиста користити.

Цене апартмана на туристичким локацијама расту, Копаоник бележи пад

Интересовање купаца није усмерено само на куће као викендице, већ и на апартмане на туристичким локацијама. Према подацима РГЗ-а, међу постојећим апартманима највиша просечна цена забележена је у општини Чајетина и износила је 1.628 евра по квадратном метру, док је код новоградње најскупље био Брзеће у општини Брус, са просечних 1.940 евра по квадрату.

У Чајетини су просечне цене апартмана у староградњи међугодишње порасле 21,68 одсто, док је код новоградње раст износио 15,11 одсто. На Дивчибарама је просечна цена постојећих апартмана достигла 1.548 евра по квадрату, а новоградње 1.722 евра, уз међугодишњи раст од 4,08, односно 9,29 одсто.

На Копаонику је, међутим, забележен пад просечних цена. Апартмани у староградњи појефтинили су за 9,79 одсто, на 1.370 евра по квадрату, док је просечна цена новоградње пала за 16,60 одсто, на 1.131 евро по квадрату

Biznis.rs