Ако имате ПРОБЛЕМА С ВИДОМ И КОЖОМ, сутра се обавезно помолите СПЦ И ВЕРНИЦИ СЛАВЕ ВЕЛИКОГ СВЕЦА Једну ствар би ВАЉАЛО УРАДИТИ У супротном, чувајте се малера!
Српска православна црква 4. септембра обележава празник посвећен Светом мученику Агатонику, хришћанском светитељу из 4. века који је живот посветио проповедању вере.
Према предању, Агатоник је живео у Никомедији и међу Грцима ширио хришћанско учење, позивајући људе да се окрену Јеванђељу.
Његово име остало је упамћено и по причи да је успео да преведе читав један град у хришћанску веру. Реч је о Желину, месту које се према предању налазило на простору данашње Северне Македоније.
Време у којем је Агатоник живео било је обележено прогоном хришћана, а управо због своје вере светитељ је страдао заједно са другим хришћанима.
Свети Агатоник страдао током прогона хришћана
За време прогона хришћана под царем Максимијаном, Агатоник је ухапшен заједно са другим верницима. Након хапшења одведен је у Византију, где су хришћани били мучени због своје вере.
Према црквеном предању, Агатоник и остали заробљени хришћани на крају су погубљени пред царем Максимијаном. Његово страдање због вере учинило га је једним од мученика које православни верници вековима памте и поштују.
У Цариграду је касније подигнут и храм посвећен Светом Агатонику, чиме је додатно потврђен значај који је овај светитељ имао у раном хришћанском предању.
Заштитник појединих српских породица
Свети мученик Агатоник једна је од крсних слава коју обележавају поједине породице у Србији. Верници који га славе као свог заштитника 4. септембра окупљају породицу и пријатеље и у молитви обележавају дан посвећен светитељу.
Овај празник посебно место има и у народном календару. Свети Агатоник пада у време Међудневице, како се у народу назива период између Мале и Велике Госпојине.
Управо је ово доба године традиционално било повезано са различитим народним окупљањима, вашарима и саборима широм Србије. Због тога се и за 4. септембар везују обичаји који су, поред верског, имали и снажан друштвени значај.
Зашто се каже да сутра "ваља" трговати?
У народном веровању, период Међудневице био је погодан за сусрете, договоре и трговину. Зато су се у многим местима одржавали вашари на којима су се окупљали продавци и купци и нудили различиту робу.
Веровало се да оваква окупљања нису важна само због трговине. Била су прилика да се људи сретну, обнове пријатељства, разговарају и у миру дочекају хладније дане.
Отуда и обичај да се на овај дан "ваља" трговати, у супротном га може "пратити малер", али и да се људи окупљају и одржавају добре односе. Народни обичаји који прате овај период представљају спој свакодневног живота, традиције и веровања која су се преносила генерацијама.
Верници се моле за здравље и заштиту
Светом Агатонику народна традиција приписује и улогу заштитника људи који се суочавају са здравственим тегобама, нарочито онима које се повезују са видом и кожом.
Због тога поједини верници на његов празник одлазе у цркву, пале свеће и моле се за здравље, помоћ и заштиту својих најближих. Као и код других народних веровања везаних за светитеље, ове обичаје треба посматрати у оквиру традиције и народног предања.
Празник Светог Агатоника тако обједињује сећање на хришћанског мученика, крсну славу појединих породица и обичаје који су се вековима везивали за почетак септембра. Дан посвећен овом светитељу подсећа и на значај вере, истрајности и заједништва, вредности које су кроз генерације остале део српске традиције, пише Она.
