Војводинa држи петину научноистраживачке мреже Србије: Добра повезаност науке и привреде на северу републике
Научноистраживачка и развојна делатност у Србији током 2025. године ангажовала је 29.260 запослених, од којих су 19.563 истраживачи, док су укупни издаци за истраживање и развој премашили 94,4 милијарде динара.
Посебно место у том систему има Војводина, која се по броју организација и научном потенцијалу издваја као један од главних центара истраживања у земљи.
Према подацима за 2025. годину, у Србији је било укупно 470 организација које се баве истраживањем и развојем. Од тога се 102 организације налазе у Региону Војводине, што значи да је више од петине свих научноистраживачких организација у земљи смештено на територији покрајине.
У Војводини 102 организације баве се истраживањем и развојем, а привреда има главну улогу у њиховој структури
Испред Војводине је само Београдски регион са 268 организација, док их је у Региону Шумадије и Западне Србије 54, а у Региону Јужне и Источне Србије 46.
Посебно је значајна структура војвођанских организација. Од 102 организације, чак 73 припадају нефинансијском сектору, 22 високом образовању, шест сектору државе, док је једна организација у непрофитном сектору. То показује да се истраживање у Војводини не ослања само на универзитетске и државне установе, већ има снажну везу са привредом.
Та веза је важна за развој региона, јер се научна знања могу директно примењивати у пољопривреди, прехрамбеној индустрији, производњи, инжењерству, технологији и другим областима које имају значајно место у војвођанској привреди.
94,4 милијарде динара издвојено за истраживање и развој у 2025.
На нивоу Србије, највећи број запослених на пословима истраживања и развоја ради у високом образовању – 15.816. Следе нефинансијски сектор са 6.961 запосленим и сектор државе са 6.456. Од укупног броја запослених у НИРД, 19.563 су истраживачи, односно око две трећине.
Научни потенцијал Србије највећим делом је концентрисан у природним наукама и инжењерству и технологији. Од укупно 94,4 милијарде динара издатака за истраживање и развој, 38,5 милијарди динара усмерено је у природне науке, а готово 29,8 милијарди у инжењеринг и технологију.
Војводина у том систему има посебну предност због развијене пољопривредне производње и великог броја институција које се баве биотехнологијом, аграром, храном и природним наукама. То отвара простор да се научна истраживања још снажније повежу са потребама пољопривредника и прерађивачке индустрије.
Значајан је и податак да жене чине 52 одсто свих запослених у истраживачкој и развојној делатности у Србији. Од 19.563 истраживача, 10.360 су жене, што показује да је њихово учешће у науци веома високо.
Може и боље
Подаци, међутим, показују и простор за даљи развој. Ако Србија жели да повећа удео издвајања за истраживање и развој у БДП-у и приближи се развијенијим европским земљама, један од кључних задатака биће повећање инвестиција, посебно у опрему, лабораторије и примену резултата истраживања у привреди.
У том процесу Војводина може да има једну од најважнијих улога. Са више од петине свих организација које се баве истраживањем и развојем у Србији, снажним универзитетским центром и развијеном пољопривредном и индустријском базом, покрајина има потенцијал да буде један од главних носилаца технолошког и привредног развоја Србије.
Укупна улагања у НИРД у 2025. години износила су 94,4 милијарде динара, што је чинило 0,97 одсто бруто домаћег производа. Највећи део новца, чак 89,8 милијарди динара, односио се на текуће издатке, док је за бруто инвестиције издвојено 4,6 милијарди.
За Војводину је посебно важно што се научноистраживачки капацитети налазе у региону са снажном индустријском и пољопривредном базом. 102 организације представљају значајну инфраструктуру за развој нових технологија, производа и производних процеса, али и потенцијал за веће повезивање науке и привреде.