ПЕНЗИОНЕРИ У ОВИМ ЗЕМЉАМА НАЈДУЖЕ ПРИМАЈУ ПЕНЗИЈУ Ево шта показују најновији подаци ЈЕДНА ЗЕМЉА ДРАСТИЧНО ОДСКАЧЕ
Старосне границе за одлазак у пензију широм Европе расту како становништво живи дуже.
Ипак, број година које грађани могу да очекују након достизања те границе значајно се разликује од земље до земље, показује анализа Euronews Businessа, заснована на подацима Евростата и Организације за економску сарадњу и развој (OECD) за 2024. годину.
Према подацима коришћеним у анализи, просечна старосна граница за пензионисање у ЕУ износила је 64,7 година за мушкарце и 64 године за жене.
Анализа процењује колико још година живота могу да очекују особе које су достигле старосну границу за пензионисање. Толико би, у просеку, могле да примају пензију ако испуњавају и остале услове, попут потребног радног стажа. То, међутим, није исто што и стварно време проведено ван тржишта рада, јер део људи наставља да ради и након стицања права на пензију.
Мушкарци у Луксембургу предњаче у ЕУ
Очекивани број година након достизања пензионе доби за мушкарце креће се од 14,7 година у Бугарској и Мађарској до 27,3 године у Турској. Унутар Европске уније предњачи Луксембург са 22 године.
Ове разлике првенствено произлазе из два фактора: различитих старосних граница за пензионисање и различитог очекиваног животног века.
Више од две деценије након достизања пензионе доби могу да очекују и мушкарци у Грчкој, Француској, Словенији, Швајцарској и на Малти.
Немачка заостаје за другим великим европским економијама
Међу највећим европским економијама Немачка се издваја краћим очекиваним периодом након достизања пензионе доби.
За мушкарце тај период износи 17,3 године, односно 1,1 годину мање од просека ЕУ. Француска, Италија и Шпанија су, насупрот томе, изнад европског просека.
Поред Бугарске и Мађарске, међу земљама са најкраћим очекиваним периодом су Летонија, Румунија и Литванија, где мушкарци након достизања пензионе доби могу да очекују мање од 16 година живота.
Жене у просеку имају 3,4 године дужи период
Жене у Европској унији након достизања старосне границе за пензионисање могу да очекују још 21,8 година живота, што је 3,4 године више него мушкарци.
Међу посматраним земљама тај период креће се од 18,6 година у Мађарској до 34,5 година у Турској, док у Луксембургу премашује 25 година.
Више од 22 године бележе и Словенија, Грчка, Француска, Шпанија, Швајцарска, Малта, Италија, Португал, Кипар и Финска.
Немачка је и код жена испод просека ЕУ, са 20,3 године, као и Уједињено Краљевство, са 21 годином.
Мање од две деценије након достизања пензионе доби жене могу да очекују у Мађарској, Бугарској, Румунији, Холандији, Хрватској, Данској, Летонији и на Исланду. За Хрватску тај показатељ износи 19,6 година.
Разлика између жена и мушкараца најмања је на Исланду, где износи 1,6 година, а највећа у Турској – 7,2 године. У Естонији, Литванији, Летонији, Бугарској, Румунији и Пољској разлика износи најмање четири године.
Дуже примање пензије не значи и већа примања
Иако жене могу да очекују дужи период примања пензије, њихова пензијска примања су у просеку нижа.
Према подацима које наводи Euronews Business, жене у земљама OECD-а у просеку примају 23 одсто ниже пензије од мушкараца, док у Уједињеном Краљевству тај јаз достиже 37 одсто.
Трајање периода у којем се пензија прима зато представља само један део слике. За животни стандард пензионера важни су и износ примања и његова куповна моћ, који се знатно разликују широм Европе.
Зашто се Турска толико издваја?
Турска је посебан случај међу 32 европске земље обухваћене анализом. У подацима за 2024. годину старосна граница коришћена за поређење износи 52 године за мушкарце и 49 година за жене.
У осталим посматраним државама границе се крећу од 62 до 67 година за мушкарце и од 60 до 67 година за жене.
Раније достизање пензионе доби објашњава зашто Турска има толико дуг очекивани период након те границе. Међутим, стварни престанак рада показује другачију слику.
Док је пензиона доб за мушкарце у турском примеру 52 године, просечна доб изласка са тржишта рада износи 60,8 година. Код жена разлика је још већа: насупрот пензионој доби од 49 година, просечан излазак са тржишта рада бележи се са 60,5 година.
Када се рачуница заснује на стварном изласку са тржишта рада, очекивани преостали животни век у Турској износи 18,2 године за мушкарце и 22,6 година за жене – знатно мање него када се рачуна од старосне границе за пензионисање.
Пензиона доб и престанак рада нису исто
Разлика између пензионе доби и стварног престанка рада постоји и у Европској унији, али у просеку иде у супротном смеру него у Турској.
Мушкарци у ЕУ просечно напуштају тржиште рада са 63,8 година, док је просечна старосна граница за пензионисање 64,7 година. Жене тржиште рада напуштају са 62,9 година, насупрот пензионој доби од 64 године.
На основу очекиваног преосталог животног века у тренутку достизања пензионе доби, мушкарци у ЕУ могу да очекују да доживе просечно 83,1 годину, а жене 85,8 година. Ове процене односе се на људе који су већ доживели пензиону доб, а не на очекивани животни век при рођењу.
Подаци тако показују да одговор на питање колико дуго Европљани примају пензију зависи од више околности: када стичу право на њу, колико дуго живе након тога и када заиста престају да раде.
