Наиме, председник Србије Александар Вучић је, непосредно пре преласка на ту функцију с места премијера, најавио да би минималну зараду требало повећати на 140 динара за сат, што би било увећање од осам одсто, указујући на то да би о томе требало да одлучи Влада Србије. Уз евентуално повећање минималне цене радног сата са садашњих 130 на 140 динара, минималац би, у зависности од броја радних сати у месецу, био између 1.500 и 2.000 динара виши.
Да подсетимо, минимална цена радног сата од 130 динара важи од почетка ове године, а до ње се дошло договором представника синдиката и послодаваца. Тада је цена радног сата повећана девет динара: с дотадашњег 121 динара на 130. Треба рећи да је висина минималне цене радног сата компромис јер су се синдикати залагали за то да минимална сатница буде виша, док су послодавци изнели предлог с нешто нижом ценом сатнице, али не битно, од сада важеће.
Послодавци су тада указивали на то да је за повећање минималца важно неколико параметара, међу којима је и привредни раст, а да је неопходно и обезбедити смањење одређених намета привреди. Слично је и сада, а по речима председника Уније послодаваца Србије Небојше Атанацковића, потребно је да се послодавцима, који би у случају повећања минималне зараде имали веће издатке, обезбеде одређене олакшице и да то мора бити и финансијски, а не само декларативно. Он истиче да послодавци очекују да до 15. септембра, како је и прописано законом, Влада и синдикати изнесу предлог о повећању минималне зараде, која ће се примењивати од 1. јануара следеће године.
– У зависности од тога кави буду предлози за минималну сатницу за наредну годину, биће познат и наш став – рекао је Атанацковић. – Свака промена минималца везивана је за привредни раст или раст цена. Наравно да ћемо прихватити да се минимална зарада усклади с инфлацијом како не би била обезвређена, али нећемо прихватити неко насумично повећање. Такође, уз најављено повећање минималне зараде и плата у јавном сектору, ми ћемо тражити и неке олакшице за привреду, а пре свега смањење оптерећења на плате, парафискалних намета, уједначавање цена комуналних услуга...
Да ли ће минимална зарада бити увећана, и колико, биће познато септембру, када се, после разговара и преговора у Социјално-економском савету, у чијем су саставу представници послодаваца, синдиката и државе, доноси одлука о томе. Уколико договор учесника разговора не успе – а било је и таквих ситуација – висину минималца одредиће Влада Србије. Ипак, простора и времена за разговор има доста.
И док не стигну предлози о минималној цени рада, а потом разговори и на крају одлука, минимална зарада у Србији, коју зарађује више од 350.000 запослених, биће у распону од 20.800 до 23.920 динара, што зависи од броја радних сати у месецу. Најнижа је у фебруару и априлу, када је и најмање радних сати – 160, а највиша у марту, мају и августу, када се ради 184 сата. У јулу, септембру и децембару за 168 радних сати минимална зарада износи 21.840 динара, док је у јуну, октобру и новембру, у којима има 176 радних сати, минималац 22.880 динара.
Уз евентуално повећање минималца десет динара по сату, у месецима с најмање радних сати у коверте би се спустило 22.400 динара, а у јулу, септембру и децембру 23.520. У том случају би у месецима када се на послу проведе 176 радних сати минималац био 24.640 динара, док би у марту, мају и августу достигао износ од 25.760.
Д. Млађеновић
