Гориво се најчешће кријумчари бродовима на Дунаву, који улазе и излазе из наше земље, али и камионима с цистернама, говоре подаци Управе царина.
Због шверца горива на Дунаву буџет Србије годишње губи више од 100 милиона евра. Тако је последњег дана 2018. године осујећено велико кријумчарење нафте на овој реци. Цариници су код Великог Градишта, спречили кријумчарење скоро 5.000 литара нафте на броду који је Дунавом пролазио кроз Србију. Прекршај је откривен после поноћи на броду који је пловио под аустријском заставом, односно на шлепу који је вукао за собом. Брод се из Украјине упутио ка Мађарској, где је требало да остави шлеп на ремонту.
Како наводе у Управи царина, спорно је било око 5.000 литара непријављене нафте која је откривена у три танка на шлепу.
Украјинском машинисти са шлепа изречена је казна од 283.000 динара, као и противвредност погонског горива у износу од 282.617 динара, али и износ ускраћених увозних дажбина у износу од 411.465 динара. Тиме се у буџет Републике Србије слило скоро милион динара.
Само десетак дана раније, 21. децембра, на дунавској испостави Велико Градиште цариници су открили четири тоне сакривене нафте. Реч је о суми од око пола милиона динара, као и готово 400.000 динара на име неплаћених увозних дажбина, царине, ПДВ-а и акциза, што су средства која се директно сливају у државни буџет.
Крајем октобра, код Ковиља на Дунаву, спречен је покушај кријумчарења 2.400 литара нафте преузете с једног страног брода. У поподневним часовима код села Гардиновци у Јужнобачком округу царински службеници су уочили двоје људи како, вукући баржу за чамцем, прилазе броду. Након неколико минута отворена баржа, видно натоварена горивом, почела је да се удаљава од брода, пловећи узводно. Због неприступачности терена цариници су копном пратили кријумчаре, кренувши ка месту куда се чамац са баржом упутио. Међутим, када су у шипражју крај обале пронашли баржу, чамца и кријумчара више није било. Контролом барже установљено је да се у њој налази чак 2.400 литара нафте, а пронађена је и опрема за њено претакање, међу којом и пластична бурад од 1.000 литара, црева и претакалица.
Сузбијање свих видова кријумчарења, како на копну тако и на води, једна је од приоритетних активности Управе царина. Заплене горива су разултат редовних царинских контрола на речним граничним прелазима и акција специјализоване речне екипе Управе царина, која је врхунски обучена и опремљена са пет чамаца – три патролна и два десантна. Они су у сваком тренутку спремни да се на реци ухвате у коштац са шверцерима свих профила.
Кријумчари на рекама раде у мањим групама, али су изузетно организовани, имају брзе чамце и специјалне барже за превоз дизела, па чак и специјалне цевоводе постављене на дну корита реке којим гориво пребацују с бродова на обалу. Они користе радио и мобилну везу и уз помоћ те опреме лако могу да шпијунирају комуникацију Управе царина и МУП-а.
Највећи „улов” 155 тона
Највећи „улов” горива, у години за нама, забележен је јула месеца, када је спречен шверц 155 тона нафте транспортоване у пет цистерни за једног увозника из Крагујевца. Према поднетој документацији, у тим цистернама се налазио органски растварач, на који се не плаћају дажбине. Овај увозник је лажним представљањем робе оштетио државни буџет за скоро десет милиона динара. Случај је захтевао озбиљну истрагу, те су у његовом расветљавању, осим царине и полиције, биле укључене и овлашћене лабораторије из Београда и Новог Сада које су анализирале узорак робе из цистерни.
Према подацима Управе царина на Дунаву има више таквих група чије се деловање сада већ може упоредити с гусарењем.
Неколико је шема претакања горива, а најчешће се то ради на води, без пристанка на обалу. На пример, брод пун горива који креће из Украјине је у међународним водама код луке Прахово и креће се северно. У наредних 200 километара, између Србије и Румуније, ово пловило са страном заставом заправо је својеврсна плутајућа амбасада, те је и компликованија контрола.
Улазна ревизија овог брода у нашу земљу ради се тек код Великог Градишта. Али пловило пуно горива не иде до те тачке.
У међувремену спушта се домаћи брод који регуларно плови десном страном Дунава у нашим водама и налази се с колегом из Украјине негде на средини пута између Великог Градишта и Прахова. Ту претачу нафту, завршавају посао, окрећу се и враћају - свако у своју земљу - објашњавају у Царини и откривају да постоји сумња и да су у многим пловилима већ на бродоградилиштима у току изградње прављени тајни бункери који служе за шверц.
Није непозната ни метода постављања цевовода под водом у појединим деловима тока Дунава, како би се нафта што лакше и неприметније кријумчарила.
Шверц нафте на Дунаву може да се спречи само бољом повезаношћу и заједничким акцијама свих служби – тржишне инспекције, граничне и речне полиције, Безбедносно-информативне агенције (БИА), као и Пореске управе.
За разлику од 2017. и 2016. године када су цигарете биле популарније за кријумчарење, прошле године је то, можемо закључити, била нафта.
Д. Николић
