Трибину “Стрип - аналогни феномен у дигиталном добу” водио је Јован Гверо, док су о својим искуствима говорили Борислав Пантић, Вук Марковић и млади Александар Нешић. С обзиром на то да су за столом седели велики љубитељи стрипова, прво се говорило о самој идеји реализовања удружења које пропагира и објављује стрипове, како оне старе, тако и нове који, како је речено, излазе све чешће.
Директор СКЦ Јован Гверо је навео да су се окупили ради разговора о томе како је стрип као аналогна дисциплина победила и опстала у дигиталној ери, наводећи деведесете године и почетак 2000-их када је стрип издаваштво било готово потпуно замрло. Директор издавачке куће “Комико” Вук Марковић каже да је након “нестанка” стрипа дошло до “бума”.
- Тај бум је једним делом и дошао због дигитализације - рекао је он. - Све куће које су се покренуле и у периоду од 2008 - 2011. године, почеле су да раде на мало другачијим основама него оне које су се угасиле деведесетих. Начин рада, начин долажења до материјала, комуникације са иностраним партнерима, разгледање каталога, добијање информација је данас потпуно дигитално. Тај део посла је постао много бржи и самим тим много лакши мањим системима који су данас на сцени. Тако да је дигитализација у том продукцијском смислу помогла у барем нашем микро универзуму овде у Србији, јер без тога ја први не би могао да радим, а верујем ни колеге – испричао је Марковић.
На трибини се говорило и о томе како је стрип преживео кроз појављивање у филму, серијама, као и кроз видео игрице које су све популарније, а кроз које је остављено довољно простора да стрип може да се представи и живи. Он је и даље доминантан “на папиру”, а о нашем тржишту, као и пословним стратегијама и ризицима говорио је одмалена велики љубитељ стрипова, директор издавачке куће “Чаробна књига”, Борислав Пантић који је истакао како је стрип Астерикс и Обеликс и даље најпопуларнији стрип у Србији.
- Ако неко воли стрипове онда је и посао издавања довољно исплатив - казао је он. - Још увек у Србији стрипове највише читају средовечни људи који су тамо 70 – 80-их били деца. Код стрипа о Астериксу и Обеликсу, ситуација је другачија, јер постоји млађа публика од 8 - 9 година који су заправо публика која ће једног дана куповати стрипове и заволети их на онај начин на који смо их ми заволели.
Своју перспективу издавања стрипова дао је и млади сарадник у издавачкој кући “Darkwood” Александар Нешић - Креша који је развио страст према теоријској страни стрипа и на трибини истакао позитивне ствари дигиталног доба.
- Да нема дигиталног доба, да нема интернета, у издаваштву многих издавачких кућа не би било многих издања скоро истовремено као и у Америци - казао је он. - Већину стрипова до 2012. године сам прочитао на скену, а не на папиру пошто је само на тај начин то било доступно код нас. Доста ствари је сада доступније него што је било некад захваљујући интернету, а главна тема која се потеже увек када се помиње интернет јесте пиратерија која није толико заступљена код нас као на неким много већим стрип тржиштима.
Нешић је такође говорио о томе како не постоје никакве гаранције о успеху одређеног стрипа јер нешто што је било јако познато раније не значи да ће бити и данас потпуни хит, као и обрнуто. Као најзаслужнији фактор за то истиче интернет, друштвене мреже и рекламирање које је прешло на неки нови, виши ниво на којем су сва издања и информације о њима лако доступна. Учесници трибине су се сложили да се тренутно све више издања објављује па тако понекад долази и до презасићења тржишта. Као добру страну истакли су то да самом понудом и потражња расте тако да је број читалаца, као и купаца све већи.
К. Ивковић Ивандекић
