Први прави изласци у град, прво жестоко пиће, прве љубави, све то везано је за „Војводину“. Уз помоћ једног од тих Зрењанинаца присетићемо се времена у ком је „Војводина“ била место где је све почињало и све се завршавало.
Први пут ме је у „Војводину“ одвео старији брат кад сам имао 16 година, 1966. године. То је учинио тек када сам му обећао пола џепарца, присећа се Зрењанинац Ласло Борош.
Изаћи у „Војводину“ био је, додаје, појам.
Лети је башта, тада још стара, била препуна и мирисала је на липе. У „Војводини“ сам попио свој први „крушковац“. Врло брзо, и башта и унутрашњост „Војводине“ су реновирани, направљени су чувени сепареи, а башта је добила бину. Многи се не сећају да се на улазу плаћала конзумација. У „Војводини“ смо имали прилику да чујемо певаче који су касније постали звезде, као што су Тома Здравковић, Лепа Брена… Занимљиво је и то да смо се у „Војводини“ налазили тек кад испратимо девојке. А дешавало се да се ту договоримо, седнемо у кола и одемо у Трст. Накупујемо свега, па сутра увече сви у „Војводину“ у новој гардероби, каже Борош.
У то време конобаре из „Војводине“ знао је читав град: Риза, па чика Пишта, легенда, Мића доктор, Мидоровић… Пило се вино и пиво, од жестоког пића „манастирка“, Баделов коњак и Рубинов вињак. Жене вермут и кампари, а од сокова јупи и кокта.
Без „Војводине“ се није могло живети. Породично смо се преселили у Београд, али ја сам сваког викенда долазио у Зрењанин, да изађем у „Војводину“, додаје Ласло Борош.
Кад сам се оженио, додаје, традиција се није прекидала.
Знало се, за викенд бар једно вече у „Војводини“. Обавезно се вечерало, највише роштиљ. У „Војводини“ смо први пут пробали сензацију за то време: поховани качкаваљ. Тада смо то могли, без обзира што нисмо имали превише пара. У „Војводини“ се чекала Нова година, и Српска нова година када су нас обавезно легитимисали, а у колико сватова смо били баш у „Војводини“ не могу ни да се сетим, прича наш саговорник.
Најлепше године живота многим су генерацијама везане за „Војводину“. Времена су се променила, али неке љубави никада не престају. Ласло Борош и данас је везан за „Војводину“. Истина, више то није вечерњи излазак, али зато свако јутро прву кафу попије у свом омиљеном хотелу.
Хотел „Војводина” смештен је у самом центру града, надомак централне пешачке зоне, већине градских знаменитости, као и културних, историјских и трговачких садржаја. Одувек је представљао туристички симбол овог прелепог банатског града. И данас, неким новим генерацијама, пише приче којих ће се сећати и које ће препричавати кроз неколико деценија.
Жељко Балабан
