Према његовим речима, и држава је препознала дигиталну економију као шансу и ради на унапређењу области које контролише као што су правно-регулативни оквир, јавне политике и финансије.
Овогодишње анализе и истраживања показују да би се значајан напредак могао постићи либерализацијом међународног пословања заменом Закона о девизном пословању и учешћем јавних средстава у финансирању стартап компанија у раној фази развоја, наводи Ђурђевић.
У области образовања је најзначајније успешно креирање и лансирање четири студијска програма Мастер 0.4. када је реч о стартап екосистему, сарађивали смо са компанијом Стартуп Геноме из Сан Франциска на квантитативном и квалитативном истраживању стратапа у Србији, а потом га продубили на цео екосистем у нашем извештају Стартап скенер. У правно-регулативној области резултат насег залагања је званично мишљење Народне банке Србије и измењени Закон о привредним друштвима на основу којих је могуће запосленима дати удео у компанији као један од најбољих начина за мотивацију, сумира Ђурђевић 2019. годину.
Он истиче да је снага програма Мастер 4.0 у темељном и примењивом знању које ће кроз више од 130 предмета студентима понудити више од 300 предавача са неких од најбољих факултета из Србије, страних уневерзитета и компанија које су се доказале на домаћем и глобалном тржишту дигиталних производа и услуга.
Ово је програм на чијој реализацији је, уз нашу иницијативу, заједно радило више од 10 државних факултета и више од 75 компанија. На прва два програма у новембру, на Електротехничком и Факултету организационих наука у Београду и Универзитету у Крагујевцу, уписано је више од 45 студената, а у јануару очекујемо и другу генерацију на Машинском и Математичком у Београду и Унивезитету у Нишу, рекао је Ђурђевић и додао да тек сада следи процес праћења и евалуирања.
