Као што је познато, наш синеаста дипломирао је на Прашкој филмској академији (ФАМУ), а током његовог студирања, као вежба са другој године режије, настао је овај кратки документарни филм.
Када је почетком 2008. у Музеју модерних уметности у Њујорку одржана ретроспектива Паскаљевићевих филмова, за отварање програма одабрани су управо "Пан Хрстка" и његов дебитантски дугометражни филм "Чувар плаже у зимском периоду".
"Пан Хрстка" је снимљен у црно-белој техници и траје осам минута.
Изабрао сам тему усамљености, можда и зато што сам се тако осећао у Прагу, пошто за разлику од мојих колега Грлића, Зафрановића, Марковића и Карановића, нисам успео да добијем смештај у студентском дому јер нисам имао услов за то, односно нисам имао никакву државну стипендију као моје колеге, појашњава Паскаљевић околности настанка филма.
Једне вечери када сам се враћао кући из биртије Орлик, сасвим случајно сам упознао господина (пана) Хрстку. Сазнао сам да је повремено био модел студентима на Прашкој ликовној академији. Студенти су га оговарали да је вероватно изабрао да буде модел зато што је тако лакше зарађивати за живот него радити неки физички посао. Међутим, господин Хрстка је радио и у фабрици. Колеге радници оговарале су га да је ленштина, а његови суседи сматрали су да је чудак и избегавали су га када су сазнали да наг позира студентима ликовне акдемије, испричао је Паскаљевић.
Одлучио сам да те њихове исказе (оговарања) снимим тонски. Касније сам камером забележио један дан у животу пана Хрстке у статичним, филмским таблоима. Од тих елемената настао је мој кратки документарни филм који је касније био изабран да представља Чешку кинематографију на тада најзначајнијем фестивалу кратког филма у свету, у Оберхаузену, каже прослављени аутор.
Додаје да га је чешка цензура забранила са образложењем да се руга тамошњој радничкој класи и социјалистичком поретку земље.
Паскаљевић је свој први дугометражни играни филм, остварење "Чувар плаже у зимском периоду", представио публици 1976. године. У деценијама након тога, режирао је читав низ веома успешних филмских остварења, од којих многа данас уживају култни статус, а међу њима филмове "Пас који је волео возове" (1977), "Земаљски дани теку" (1979), "Посебан третман" (1980), "Варљиво лето ''68" (1984), "Танго аргентино" (1992), "Буре барута" (1998), итд.
Горан Паскаљевић је до сада снимио снимио 30 документарних и 18 играних филмова који су приказани и награђивани на најпрестижнијим међународним филмским фестивалима.
Од 19. марта 2020. године до данас, на јутјуб каналу Филмског центра Србије је сваког дана представљен по један филм наших аутора, у широком дијапазону који обухвата игране, документарне и анимиране наслове у трајању од по неколико минута, па до дугометражних форми.
У досадашњој понуди нашла су и се остварења аутора млађе и средње генерације, као што су Стефан Иванчић, Катарина Кољевић, Милица Томовић, Владимир Тагић, Младен Ковачевић, Михајло Драгаш, Огњен Главонић, Борис Митић, Дејан Петровић, Балша Ђого, и други.
Од прошлог петка започело је и представљање кратких филмова наших прослављених аутора, дебитантским филмом Горана Марковића "Без назива".
