По истеку мандата влада није могла да предлаже законе, али јесте могла и доносила је мере у вези са ношењем маски, ограничавања рада објеката, броја људи у њима, организацијом наставе у школама…
Највише посла у претходном периоду, по природи ствари, било је за Министарство здравља, Министарство финансија, али и Министарство просвете, науке и технолошког развоја
Министар финансија Синиша Мали оцењује да је период пандемије корона вируса вероватно један од највећих изазова са којима се Србија суочила и истиче да се снага једне државе огледа управо у томе на који начин ће реаговати за време кризе.
“Министарство финансија је у том смислу у последњих неколико месеци имало активну улогу. Донели смо два пакета помоћи привреди и грађанима укупне вредности 5,8 милијарди евра, што чини 12 одсто нашег БДП-а”, рекао је Мали за Танјуг.
Он је подсетио да је пакет био широког спектра и да је у првом и другом налету обухватио више од миллион запослених у приватном сектору, који су од државе добили укупно по око 1.100 евра.
Мали истиче да је било и могућности одлагања пореза и доприноса на зараде, што је, према његовој оцени, било велико растерећење за послодавце и на тај начин су сачувана радна места и очувана је флексибилност привреде.
Каже да све то омогућава да фирме и у “пост-корона” периоду буду спремне за репозиционирање и борбу у тржишној утакмици у региону и шире.
Створен је потенцијал да банке одобравају кредите привредним субјектима под повољним условима, а да гарант тих кредита буде сама држава, каже Мали и подсећа на јефтине кредите преко Фонда за развој.
Ту је и програм “Моја прва плата” у оквиру којег је предвиђено да за деветомесечну обуку у фирмама младима који су почетници и без искуства држава обезбеди месечну накнаду у износу од 20.000 динара за оне са средњим образовањем, односно 24.000 динара са високим образовањем.
“У другој половини године нас увек чека кројење буџета за наредну годину, тако да нам је то сада приоритет. У Министарству финансија имамо посебно одговорне и озбиљне задатке, и ту не сме да буде грешке”, рекао је Мали.
Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић рекао је за Тањуг да започети послови морају да се заврше без обзира на то ко ће бити нови министар.
"Ради се у отежаним условима, и то не само у смислу како организовати наставу него како је и унапредити", истакао је Шарчевић.
Шарчевић каже да имају свакодневне састанке са активима директора, начелницима школских управа, а то је, напомиње, “само један ниво приче",
Други ниво је, каже, адаптација 192 школска објекта. Неки објекти ће, каже Шарчевић, бити завршени до почетка школске године, неки су планирани да се заврше до краја године. Министар додаје да се није стало са реформама у образовању и да су током лета вршене и обуке наставника, а радило се и на организацији ученичких и студентских домова.
"Са студентима имамо низ питања и тема као што је полагање испита, израда нових правилника којима би се кроз уредбе омогућнило да студенти у ванредној ситуацији испите могу да полажу на даљину", рекао је Шарчевић.
У Министарству здравља кажу да су у претходном периоду све своје капацитет усмерили у правцу контроле епидемије корона вируса, наводећи да је то министарство читав здравствени систем трансформисало на начин који је омогућио збрињавање и лечење великог броја ковид позитивних пацијената.
Додају да је посебна пажња усмерена и ка здравственим радницима и унапређењу њиховог положаја, обезбеђивању адекватних услова за рад, нарочито у погледу свих неопходних заштитних средстава и опреме.
