Његово дело пулсирало је енергијом поднебља у којем је настало, наводи се у саопштењу удружења и додаје да је био уметник-посвећеник, један од оних који је живео за уметност и своје битисање је подредио томе.
Рођен је у Ореовцу код Ниша.
Био је редовни професор на Факултету ликовних уметности у Београду, на којем се и школовао.
Усавршавао се Бечу, Атини, овенчан је бројним наградама и признањима а последња у низу је награда УЛУС-ове Јесење изложбе 2017. године.
Памтићемо га као човека отвореног срца који је увек, свима и без колебања пружао топлу реч, подршку...наводе у Удружењу.
"Читав је низ циклуса и ликовних опсервација у којима је Крстић студиозно залазио у дубине ове тематске проблематике. Језик слика, графика, цртежа и скулптура које је деценијама стварао не траже интерпретацију. Она сама говоре снагом поруке коју преносе. Он се кроз дело суочавао са светом који нас окружује, заборављеним моралним категоријама и бројним животним истинама", наводе у саопштењу.
Ослањајући се на лична искуства а опсервирајући колективну свест, Велизар Крстић је створио уметност која је дубоко прожета уметничким и моралним вредностима, уметност која сведочи и опомиње, а иза њега је остала уметност која се памти, поручили су из Удружења ликовних уметника.
