У броју који је представљен онлајн, пад бруто домаћег производа Србије у 2020. процењен је на око 1,5 одсто, што је знатно мање од оног који се очекује у земљама Централне и Источне Европе (ЦИЕ), где се очекује пад од око пет одсто и у целој Европској унији, где се очекује пад од око 7,5 одсто.
Током кризе, стоји у извештају, макроекономска стабилност Србије ниједног тренутка није била угрожена, а исплата минималне зараде за већи део приватног сектора у периоду од пет месеци ублажила је и одложила погоршање стања на тржишту рада.
Истиче се да је инфлација остала ниска, око 1,6 одсто у просеку, курс динара стабилан, а текући дефицит, иако и даље релативно висок, умањиће се на око пет одсто БДП-а у односу на око седам одсто БДП-а из 2019. године.
Што се тиче тржишта рада, током наредне године очекује се раст незапослености услед отпуштања радника у делатностима које су нарочито погођене кризом и стагнације запослености у већини осталих делатности.
„За сада је вероватније да ће се регистрована запосленост смањити за неколико десетина хиљада, него да ће посао изгубити неколико стотина хиљада радника”, сматрају аутори „Монитора”.
Истовремено, стручњаци „Кварталног монитора” скрећу пажњу на то да ће реалне зараде у приватном сектору у наредној години стагнирати или имати релативно скроман раст, док ће зараде у јавном сектору остварити номинални раст од близу пет одсто, због чега ће се додатно повећати разлике између зарада у јавном и приватном сектору.
Фискални дефицит, који је у 2020. износио око девет одсто БДП-а, био је 1,5 одсто БДП-а већи од просечног дефицита у земљама ЦИЕ.
Стручњаци Економског факултета наводе да је Србија у пандемију ушла с релативно високом стопом раста, за разлику од већине европских земаља чије привреде су током претходне године значајно успориле, док су неке биле у благој рецесији, што је утицало да пад БДП-а у овој години буде низак.
По њима, други разлог малог пада БДП-а је високо учешће производње егзистенцијалних производа у структури привреде, док је учешће делатности које су нарочито снажно погођене кризом ниско.
„Коначно, снажан и неселективан фискални стимуланс, који је резултирао фискалним дефицитом од девет одсто БДП-а, уз експанзивну монетарну политику, ублажио је пад БДП-а у овој години”, стоји у кварталном монитору.
Када је реч о следећој години, очекује се да би привреда Србије могла остварити раст од три-четири одсто, што имплицира да ће се у потпуности надокнадити пад из ове године, као и да ће око два одсто премашити преткризни ниво привредне активности.
Достизање преткризног БДП-а могуће је на основу постојећих капацитета, што значи да за то нису потребне значајније инвестиције.
Раст привреде по основу достизања преткризног нивоа активности биће релативно скроман јер се она већ у другој половини ове године приближила преткризном нивоу, наводе аутори „Кварталног монитора”, и додају да повећање привредне активности изнад преткризног нивоа захтева нове инвестиције којима се повећавају привредни капацитети.
Истичу такође да пад инвестиција у овој години од десет одсто, уз очекивани скроман раст у наредној години, указује на то да привредна активност у 2021. години неће знатније надмашити преткризни ниво.
Када је о инфлацији реч, очекује се да ће она у наредној години остати на ниском и стабилном нивоу и да ће током целе године бити испод циљног нивоа од три одсто. У 2021. години се очекује раст спољне трговине Србије, али и раст спољнотрговинског дефицита.
Стране директне инвестиције ће, предвиђају стручњаци, остати на ниском нивоу јер ће током већег дела наредне године економски и неекономски ризици бити високи, а погоршање финансијских перформанси предузећа – потенцијалних инвеститора ће утицати на одлагање или одустајање од инвестиција у иностранству.
Аутори публикације наводе да очекују да ће раст јавног дуга у односу на БДП бити релативно мали, тако да ће фискална позиција Србије и даље остати стабилна.
Д. Млађеновић
