Као разлози смањења се наводе ослабљена фискална и платнобилансна позиција земље и пад БДП од 15.5 одсто.
Пројектују да ће јавни дуг у просеку износити скоро 80 одсто БДП на средњи рок, што је за око за двадесет процентих поена више у односу на пројекцију С&П пре пандемије и очекују постепени опоравак економије што ће зависити од глобалног прогреса у вакцинацији, пренео је подгорички портал ЦдМ.
Истичу и да је у Црној Гори повећано учешће спољњег дуга у укупном, указујући на растућу међузависност фискалних и екстерних неравнотежа.
У С&П наводе да, имајући у виду пад економије због ковида и ослабљену фискалну позицију, очекују да ће се дефицит јавних финансија спустити на око три одсто БДП тек 2023. Из С&П, међутим, наводе да “постоји ризик да власти можда неће бити у могућности да контролишу ниво текуће потрошње имајући у виду историју лабаве контроле, хетерогену природу нове владајуће коалиције и танку парламентарну већину”.
У Агенцији, наводи се, очекују динамичнији опоравак економије на средњи рок након пада у 2020, изазваног корона вирусом.
С&П рачуна да Црна Гора има фискални простор након емисије обвезница од 750 милиона евра за финансирање буџета у наредних 12 месеци и да ће дистрибуција вакцине бити успешна, па због тога пројектује стабилне изгледе.
Међутим, у песимистичком сценарију кажу да “рејтинг може бити под притиском ако се црногорска економија не опорави током 2021-2022, што ће значити даљи притисак на већ слабу фискалну позицију.”
Оцена кредитног рејтинга државе важна је за процену кредитне способности, а негативан рејтинг значи теже и скупље задуживање и лошију инвестициону атрактивност.
