Тиме ће, како је поручио, помоћи да “будемо један велики тим који ће обновити Сремске Карловце и тако одужити један велики дуг”, јер, наглашава, довољно је чак и овлаш проучити историју града и видети да је то, заправо, историја нашег народа. А у томе, напоменуо је, и лежи потреба да се након 30 година од важења актуелног закона, “који је примењиван спорадичним средствима и са неадекватном пажњом”, донесе потпуно нови пропис. Подсећајући на важне историјске тренутке и личности везане за овај град, Мировић је посебно истакао значај Мајске скупштине из 1848. године, на којој су Срби оног времена прогласили Српску Војводину и, подвукао је, утрли пут политичком програму, који је потврђен у новембру 1918. на Великој народној скупштини, када се Војводина присајединила Краљевини Србији. Предочио је и да је 20 митрополита и патријарха столовало у Сремским Карловцима, а школу су училе бројне историјске личности попут Бранка Радичевића, Вука Стефановића Караyића, Војводе Стевана Шупљикца, Лукијана Мушицког, Јована Стерије Поповића, од саверемених Борислав Михајловић Михиз…
Говорећи о одредбама закона, навео је да ће бити формиран одбор који ће радити под капом Владе Србије и преузети на себе израду програма обнове културно – историјског наслеђа, али и предузети низ мера заједно са републичким, покрајинским и новосадским заводима заштите споменика културе. Нагласио је да је Влада Србије учинила много да Сремске Карловце учини доступнијим, пре свега у саобраћајном смислу, истичући да ћемо већ током јануара, или фебруара имати брзу пругу Београд – Нови Сад. Исто тако, републичка влада помогла је изградњу пристана на Дунаву у зони Сремских Карловаца, а бољој повезаности директно ће допринети и изградња Фрушкогорског коридора и моста који ће повезивати Ковиљ, Петроварадин и део Новог Сада.
- Ми нисмо чекали. Овај закон ће помоћи да објединимо снаге, али Покрајинска влада је у протекле две године имала свој фонд за обнову Сремских Карловаца и спремни дочекујемо усвајање закона. Влада Србије ће преко новоформираног одбора имати спремну документацију, како би наставили посао у што већем обиму – предочио је Мировић. – Наш крајњи циљ је не само да се обнове најзначајнији јавни објекти, већ да се Сремски Карловци потпуно инфраструктурно уреде, и због још више културних садражаја, али и привредног развоја – истакао је он, изразивши очекивање да ће се већ у републичкој каси планираној за наредну “наћи и издашна средства”.
Наглашавајући потребу да се на овом пројекту ради удруженим снагама и да се уједини новац републичког, покрајинског и локалног буyета, подвукао је и да се планира прикупљање средстава из европских и других фондова, како би “за четири до пет година говорили о потпуној, свеобухватној обнови Сремских Карловаца и да смо вратили дуг генерацијама које су стварале овај град”.
Заменица председника Посланичке групе ''Александар Вучић – За нашу децу'' Сандра Божић, у својству известиоца скупштинског Одбора за културу и информисање, истакла је да смо у последње време сведоци измена и допуна великог броја закона као и доношења нових у области културе и очувања културног наслеђа, што јасно указује на посвећеност и мотивисаност Владе, Народне скупштине али и Скупштине АП Војводине да уреди ову област која је дуги низ година била маргинализована.
- Верујем да је доношење овог закона од изузетног значаја. Позивам народне посланике да га подрже и покажу да је култура поново на месту које јој припрада, у врху приоритета ове Владе, Народне скупштине и председника Републике – истакла је Божић, додајући да овај закон носи посебну тежину, у сваком смислу. - Сремски Карловци, у терминологији познати и као историјски град, некадашњи центар културног, просветног и духовног живота Срба поново ће добити место које заслужују – закључује она.
Подршку закону, који је ресорни одбор једногласно усвојио, најављује и СПС, а Жарко Обрадовић наглашава да су Сремски Карловци драгуљ Србије и да је добро што покрајинска скупштина и влада настављају да се баве овом темом и три деценије после доношења првог закона.
- Добро је што је Мировић споменуо и инфраструктурне пројекте, који Сремске Карловце повезују са другим деловима Србије, то говори о важности доношења овог закона – предочио је Обрадовић.
Шеф посланичког клуба СВМ Балинт Пастор подсетио је да је у претходне две деценије Скупштина Војводине 41 законски предлог упутила републичком парламенту, а да су усвојена четири. Током 2002. и 2003. усвојени су такозвани омнибус и закон о лустрацији, као и измене и допуне Закона о приватизацији, док је 2012. изгласан Закон о развојном фонду АПВ.
- Када видите колико је предлога усвојено, јасно је због чега је данашњи дан својеврсни празник. Надам се да ће Скупштина Србије једногласно усвојити закон о Сремским Карловцима. То ће онда бити први закон који је стигао из Скупштине Војводине, а усвојен је једногласно у републичком парламенту – поручио је Пастор, изразивши уверење да је оваква законска регулатива добар рецепт и за друге општине у Србији.
С.Станковић
