Атанасковић за Тањуг каже да ће прва најављена мера, а реч је о трогодишњем ослобађању од плаћања пореза и доприноса у износу од 70 одсто на плате оних који се запошљавају први пут и примају најмање просечну плату, бити стимуланс за послодавце да запосле младе људе.
„Због недостатка радног искуства, млади су често у проблему да нађу свој први посао. Међутим, уз олакшице предвиђене овом мером које би послодавци добијали, они би радије и чешће запошљавали младе, тако да ће ова мера за почетнике бити одскочна даска да се укључе у наш привредни систем и добију мало боље зараде него што би добили да држава не учествује делимично у овоме”, објашњава Атанасковић.
Младима, односно једној групи младих ће, према његовим речима, велико олакшање и стимуланс бити и најављено укидање обавезе плаћања годишњег пореза на доходак за млађе од 40 година.
Оно ће се, сматра Атанасковић, одразити, пре свега, на запослене у ИТ сектору, који често имају натпросечне зараде и врло лако долазе до цензуса када се плаћа овај порез.
„Ово је добра вест за све оне који зарађују добро, а то су углавном млади људи из ИТ сектора. Ово је најбољи начин да држава добије пуне плате, односно доприносе на њих, да они имају плате које ће им сутра обезбедити боље пензије, а да, истовремено, поред редовног пореза који плаћају на плате, немају још и додатни порез на крају године”, сматра саговорник Тањуга. Додаје да ова мера може да помогне и у задржавању младих људи у земљи јер би, у супротном, доста њих тражило посао у иностранству, где би могли да избегну такво опорезивање.
Директор компаније “CarGo Technologies” Вук Губеринић изјавио је да је најава укидања годишњег пореза на доходак за млађе од 40 година храбра и добра мера председника Александра Вучића и владе, зато што ће то деловати као дугорочни стимуланс домаћој економији.
Губеринић је рекао да овај пакет мера значи улагање у младе, а да смањење пореза за сектор истраживања и развоја значи нове инвестиције и нова радна места за њих.
Када је реч о ослобађању од плаћања 70 одсто пореза и доприноса на зараде запослених који раде на пројектима истраживања и развоја, Атанасковић каже да је та мера веома оправдана.
„Велики број научних радника ради на пословима који су изузетно важни за нашу привреду и за развој науке, а најчешће не примају зараде које су довољно стимулативне”, истиче он.
Додаје да је све ово заједно корпус мера које би требало да помогну младима у запошљавању, суперстручнима да не буду претерано опорезовани за оно што зарађују.
С друге стране, каже Атанасковић, стимулисани су и послодавци јер ако су им уз ове мере мање обавезе из бруто плата, разлику могу да пребаце у веће плате радника који су на овај начин, у неку руку, привилеговани.
Д. Млађеновић
