- Килограм уређеног шарана коштаће од 440 до 490 динара, док је прошле године, због слабије потражње јер су биле строже мере заштите због коронавируса, па између осталог, радили ни ресторани, килограм шарана био од 400 до 430 динара – каже за “Дневник” директор ДТД “Рибарство” Александар Стајчић и наводи да трговци рибом очекују да шаран буде јефтинији у великим трговачким ланцима,где ће се неочишћен вероватно продавати за око 400 динара килограм.
Стајчић истиче да ће из седам великих рибњака и из још неколико мањих на подручју покрајине бити ове сезоне изловљено око 4.700 тона рибе, првенствено шарана - 90 одсто, а онда и амура и толстолобика – десетак одсто. – У рибњацима у ширем делу земље биће изловљено од 2.200 до 2.300 тона пастрмке - истиче Стајчић. – Охрабрује нас што се враћа потражња за рибом, што се види из поруyбина рибарница јер сваким даном стижу захтеви за све већом испоруким.
Каже да ће рибе бити довољно све до краја ускршњег поста, а да ће рибарнице бити посебно добро снабдевене за Светог Николу.
Пре непуних месец дана излов шарана почео је на Рибарском гадинству “Ечка” у Лукином Селу, где је ове сезоне за 15 одсто повећан рибљи фонд, па ће на тржишту бити понуђено око 250 тона шарана, амура око 30 тона и толстолобика око шест тона. Директор газдинства „Ечка” Дејан Зејак истиче за „Дневник” да ће цена рибе бити виша него лане, али да разлог за поскупљење није због тога што се потражња за рибом враћа на перод пре избијања ковида-19, већ због скупе пшенице, соје и кукуруза, три основна састојка рибље хране.
- Сви рибњаци раде на ивици рентабилности због великог поскупљења примарних пољопривредних култура и ниске откупне цене рибе у велепродаји, која се креће око 340 динара, уместо да буде 400 динара килограм, колико је потребно да малу зараду осете и произвођачи рибе - наглашава Зејак. Посебно истиче да у том случају цена килограма шарана не би требала да буде виша од садашње , од 470 до 500 динара за килограм, док амур и толстолобик не би требало да буду скупљи од 300 динара.
Директор Зејак напомиње да нису само ковид-19 и поскупљење рибље хране утицали на то што рибњаци раде на ивици финансијске издржљивости, већ да су проблеми у рибарству почели много пре него што је корона стигла.
- Произвођачима рибе недостају државни подстицаји, које добијају све државе у окружењу чланице ЕУ и скупи вододоприноси. “Ечка” годишње плаћа више од десет милиона динара држави за водне доприносе и друге дажбине, које су у околним земљама далеко ниже - истиче Зејак.
Председник Групације за рибарство у Привредној комори Србије Крум Анастасов каже да ће бити доста речне рибе током зиме, али да сумња да ће у домаћим рибњацима остати рибе и за пролеће. – За могућу несташицу биће одговорни министарства пољопривреде и финансија јер не препознају, још увек, рибарство као привредну грану која може да донесе новац. Из године у годину све више предузетника излази из посла, па држава под хитно треба да донесе мере за спас рибарства и помогне привреднике који нису још затворили рибњаке и да привуче нове. На подручју АП Војводине, наглашава Анастасов, било је пре десетак година 12.000 хектара под рибњацима, а сада свега 4.000 хектара. - Неплодно земљиште, које заузима дуж целе Србије површину од 120.000 до 130.000 хектара, треба претварати у рибњаке и почети стварати аква културу, угледати се на земље ЕУ које из националних И европских фондова улажу знатно новца у развој рибарства у затвореном простору. Треба говорити о риби као здравој храни, где смо на дну гледајући друге земље по потрошњи јер свега пет килограма рибе се годишње поједе по глави становника - нагласио је Крум Анастасов.
З. Делић
