Средства су додељена на конкурсу за финансирање, односно суфинансирање пројеката у области заштите и очувања културног наслеђа у АП Војводини у овој години.
Председник удружења Роберт Сабо каже за „Дневник“ да је пројекат „Банатске ветрењаче” покренут са основним циљем да се настави реконструкција „Бошњакове ветрењаче” у Меленцима, која је започета пре петнаестак година под окриљем Завода за заштиту споменика културе Зрењанин.
-Тада су урађене две фазе реконструкције, односно учвршћени су темељи и обновљен је кров ветрењаче, док трећа и четврта фаза треба да обезбеде постављање нове столарије, уређење ентеријера и постављање „крила” ветрењаче – истиче Сабо.
Иначе, поред „Бошњакове ветрењаче”, која се налази на излазу из Меленаца према Башаиду, у овом месту је постојала и „Кишова ветрењача” која је, нажалост, у потпуности урушена.
- Највише интересовања за овај пројекат за сада је показао Покрајински секретаријат за културу, који нас је подржао са 400.000 динара. Ова фаза пројекта подразумева поновно актуелизовање приче око банатских ветрењача, кроз једну репрезентативну изложбу, штампање пригодне брошуре и поновно снимање објекта у смислу евентуалне допуне постојећег пројекта реконструкције – објашњава Роберт Сабо.
Он наглашава да је удружење „Година Пупина Зрењанин”, као представник невладиног сектора, само иницијатор овог пројекта. Све ће се реализовати у сарадњи са надлежним институцијама Града Зрењанина и АП Војводине, а пре свега са Заводом за заштиту споменика културе и Народним музејом Зрењанин.
-Прича је наишла на велико интересовање и у току је формирање тима који ће обавити надградњу нашег пројекта и покушати да у наредним годинама оствари визију, а то је формирање својеврсног „Млинског парка” у Банату. Тај парк би, осим ветрењача, афирмисао и некадашње суваче и индустријске млинове, од којих би поједини били стављени у функцију, односно поново бисмо добијали млинске производе из ових објеката. Дакле, крајњи циљ је да се, осим са аспекта очувања културног наслеђа и туристичке атракције, ветрењаче ставе у функцију, како би се промовисали обновљиви извори енергије, еколошка привреда, одржива пољопривреда и производња органске хране – наглашава Сабо.
Он додаје да је полазна основа за овај пројекат, али и за формирање „Млинског парка”, књига и изложба Душана Маринковића, чији је приређивач и издавач Народни музеј Зрењанин.
Ж. Балабан
