Подсећања ради, базна инфлација је индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета.
Инфлација је у мају на месечном нивоу, према подацима Републичког завода за статитиску, износила 1,2 одсто, што је нешто ниже од њеног остварења из претходног месеца.
Када је реч о међугодишњој инфлацији, она је у мају износила 10,4 одсто, што је у највећој мери у складу са очекивањима НБС изнетим у мајском извештају о инфлацији.
Раст цена прерађене хране на месечном нивоу у мају износио је 2,3 одсто, што је нешто већи раст у односу на њихову динамику од почетка године.
Убрзање је у највећој мери вођено снажним растом светских цена примарних пољопривредних производа, енергената, као и осталих индустријских сировина, које имају значајно учешће у формирању малопродајних цена прерађене хране (папирна, картонска и пластична амбалажа, трошкови транспорта).
Посматрано у односу на исти месец претходне године, цене прерађене хране су у мају биле више за 13,5 одсто.
С друге стране, цене непрерађене хране су први пут од почетка године у мају забележиле месечни пад који је износио 0,6 одсто, вођен сезонски уобичајеним појефтињењем свежег поврћа од 7,1 одсто.
На међугодишњем нивоу, цене непрерађене хране су успориле раст на 21,1 одсто, у односу на 24,6 одсто из априла.
Цене енергената су на месечном нивоу у мају повећане за 2,1 одсто.
Њихово кретање је највећим делом било опредељено глобалним факторима, пре свега растом светске цене нафте, који се прелио и на цене нафтних деривата на домаћем тржишту, чији је раст у мају износио 3,7 одсто.
Месечни раст цена у оквиру базне инфлације (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) и у мају, други месец за редом, износио је 1,0 одсто, што би могло да укаже на нешто снажније преливање трошковних притисака у односу на прво тромесечје.
Ипак, за разлику од појединих земаља централне и југоисточне Европе, међугодишња базна инфлација, на коју мере монетарне политике могу да утичу у већој мери, и даље је знатно нижа од укупне и у мају је износила 6,3 одсто, чему је допринела очувана релативна стабилност девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима.
Такође, важан фактор ниске и стабилне базне инфлације су и усидрена средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора која се крећу у границама циља.
Додатно, смањивању инфлаторних притисака наставиће да доприноси и одлука Владе Србије да омогући предузећима да до краја августа 2022. купују струју по повољнијим условима од тржишних, као и одлука о ограничавању цена појединих животних намирница.
Према пројекцији НБС из мајског Извештаја о инфлацији, са доласком нове пољопривредне сезоне (под претпоставком да се не понови прошлогодишња суша), инфлација би, након достизања максимума у јуну и јулу, у остатку ове године требало да има опадајућу путању.
У границе инфлационог циља (3±1,5 одсто), инфлација ће се највероватније вратити у другој половини наредне године, а затим наставити да успорава до краја периода пројекције, наведено је у саопштењу.
